Учимо да живимо с короном - које ће промене постати део нашег живота

На питање да ли ће ново време и нови начин живота обликовати и потпуно другачије људе и друштвене односе, Далибор Петровић је за Београдску хронику истакао да ћемо у зависности од тога колико дуго буду трајале ове ванредне околности и какве буду последице по друштво, моћи да оцењујемо до каквих је промена дошло. 

Што последице буду драматичније то ће промене бити веће.

"Ми смо видели првих месеци, имали смо радикално затварање, дистанцирање али када се то завршило после месец и по дана људи су наставили да се понашају као да ништа није било. И није дошло до неких значајних промена понашања", наводи социолог. 

Међутим, упозорава да  сада улазимо у неку другу фазу борбе против вируса, да учимо да живимо с њим будући да смо свесни да вакцина и неко решење неће доћи у неко скорије време.

И сада, како каже, већ можемо да говоримо о неким променама понашања које ће постајати део нашег живота. 

"Ако на вакцину будемо чекали две три године, те промене могу и да се устале и нове генерације које стасају на њима можда ће им бити чудно да се понашају на начин како смо се ми, као њихови родитељи или баке и деке понашали", објашњава Петровић.

Навео је да се полази од претпоставке да ако смо егзистенцијално угрожени ми ћемо променити наше понашање. Међутим, додаје да с друге стране не можемо да заборавимо нашу људску природу која заправо има потребу да иживи ту природу и њено природно стање није да буде суспрегнута.

"И у време ратних околности и много већих криза људи су налазили да иживљавају ту своју друштвеност и ту своју људскост и у том смислу ја не би очекивао да ће те промене бити тако драстичне и оне ће зависити од средине и културе у којој се дешавају", сматра социолог. 

Истиче да су људи летос имали прилику да пуно путују по Србији и видели су у мањим срединама, посебно у селима да се начин живота није много променио.

Ти људи, како наводи, мање више нису осетили корону и нису се затварали према комшијама и имали су неку врсту поверења.

Имате једну врсту отуђења у граду и већ једну врсту предиспозиције да не верујете.

Технологије као излаз, а не отуђеност

"Нисам био раније присталица да су технологије толико негативне у нашем животу и ја сам увек објашњавао да су оне једна врста излаза из околности у којима живимо. То што смо ми отуђени нису само технологије узрок, већ читав модерни живот, капитализам као систем, начин како радимо", казао је Петровић.

Технологије су, заправо, често служиле као излаз, као могућност да одржимо те наше везе у тренуцима када је то било физички немогуће, имате гужве у саобраћају и остале проблеме који вас спречавају", објашњава Петровић. 

Каже да смо када се корона појавила те могућности само искористили до максимума, а  они који су били скептици морали су да признају да технологије имају те предности и свесрдно су се окренули ка њима.

Последице краткорочне и дугорочне, добре и лоше 

Петровић је рекао да можемо да говоримо о краткорочним и дугорочним последицама.

Краткорочне последице чак могу да буду потпуно супротне од оних које очекујемо, и тада дође до једне врсте зближавања и кохезије у друштву.

"Ми знамо када су биле поплаве у Обреновцу па смо се изненадили откуд да смо ми толико хумани да помажемо једни другима. И сада у март,у априлу сетите се колико су комшије помагале својим старијим суграђанима. Али то је краткорочни ефекат", прецизирао је он. 

Наглашава да дугорочни ефекти могу бити потпуно супротни, на трагу оних процеса који су већ у друштву постојали пре него што је дошла корона а ти процеси говоре о отуђењу и једној врсти неповерењу као основном сентименту у модерном друштву.

"Ми то у Србији осећамо али осећају и људи широм света. То је неповерење и према државама и према институцијама али оно што више брине то је неповерење према другим људима. Све више друге људе видимо као потенцијални извор неког проблема стреса или неке несреће коју нам могу нанети", упозорава социолог. 

Указао је и да ће корона ће то свакако појачати, и у том смислу ако ми васпитавамо децу да се клоне од било каквог извора могуће заразе, да носе маске, што они морају да раде поготово у овим околностима.

У Србији је више него икад купљено викендица

"Ситуација с короном може да нам послужи да редефинишемо однос према себи и другима, то је индивидуална стратегија. И на глобалном плану државе да редефинишу однос и према економији, екологији и другим стварима и на том трагу ми можемо да се надамо да се ствари могу променити", поручује Петровић.

Као пример за то наводи да је више него икада, сад у пролеће у Србији купљено викендица.

"Раст је неких 20 до 30 одсто, значи људи откривају поново природу и и враћају се у природу и то су ето неке позитивне промене", закључује социолог Далибор Петровић.