Соколина на Тари - склониште од свега, па и коронавируса

Љубитељима Таре, Соколина није непознати део планине - баш као ни Милева и Милан Давидовић, који су још пре 17 година напустили град и одлучили да живе далеко од гужви, стреса и асфалта. Године су их научиле да сопствене потребе одмере према поретку у природи, да од ње узимају, али и да је воле и поштују. Зато и не чуди што је у доба епидемије њихово домаћинство сигурна оаза.

Зарађују од продаје стоке, сирева, чајева, печурки, мелема и тинктура од лековитог биља. Тара је постала дом какав су одувек желели, а све обавезе и послови које обављају - права радост.

"Тај однос природе и човека је изузетно добар, то што су људи заборавили. Ја бих препоручила свима, ко год има услове - јер тај живот на селу пружа велике предности, људи нису свесни тога", истиче Милева Давидовић

У почетку је њихова одлука за многе била неразумљива, али туђи ставови им никада и нису били пресудни, а време је показало да су за себе изабрали најбоље - домаћинство на Соколини, на заравни у окриљу националног парка пружило је све што је за живот најважније. Пре свега - здравље, мир и задовољство.

"Добричица је добра за плућне болести а коприва је добра за јачање имунитета, за чишћење крвних судова, побољшава апетит - ма доста гвожђа, тако да је заиста храна број један", објашњава Милева.

Каже да ни најмање не страхују од коронавируса.

"Не, заиста смо заштићени, заједно са природом, овде смо заштићени од свега", истиче Милева.

Ту, у планини, далеко од главних путева, Давидовићима је све, како кажу, надохват руке.

Све је више оних које живот учи да природа човеку може бити много више од лепог призора, да може бити и прибежиште и сигурност, па и Соколина ових дана није пуста.