Јанковић: Стигматизација недопустива, само погоршава ситуацију

"Обратио нам се један број грађана и рекао да се због тога осећа лоше, а и можете видети, посебно на друштвеним мрежама да се пре свега грађани оболели од коронавируса стигматизују и окривљују да су сами криви за то", рекла је Јанковићева за Танјуг.

Указала је да такав, стигматизујући однос где се неко окривљује због здравственог стања за које нико није крив јер се свако може наћи у истој ситуацији, додатно може да угрози јавно здравље.

"То нам свакако не треба јер је већ довољно свима живот постао компликованији у сваком смислу, и у психолошком", истакла је она.

Нагласила је да било каква додатна траума која се ствара стигматизацијом и недопуштеним говором само може да погорша ствари и да људи почну да крију да су имали контакте са зараженима из страха како ће средина да реагује.

Дискриминација и на основу здравственог стања је забрањена Уставом и законом, подсетила је Јанковићева и додала да су на друштвеним мрежама непримереним коментарима изложени и најстарији.

Јанковићева је рекла да су мере донете за сузбијање коронавируса тешко пале великом броју грађана, поготово најстаријима који су се, каже, након што им је у потпуности забрањен излазак из куће, жалили Поверенику за заштиту равноправности.

Јанковић је навела да су, након проглашења ванредног стања и доношења уредбе о мерама које су се односиле на послодавце, већ сутрадан упутили влади иницијативу која је, каже, одмах и усвојена, а подразумевала је да пре свега треба водити рачуна да се омогући рад од куће родитељима који имају малолетну децу и да се не прави разлика по полу.

Навела је да је било случајева, и у јавним предузећима, да само мајке могу да раде од куће због чега су указали да у сваком појединачном случају треба проценити ситуацију јер, додала је, ако мајка ради у систему здравствене заштите, а отац у неком другом "зар треба уопште разговарати о томе ко је битније да буде на послу".

Јанковићева је рекла да припремају и иницијативу како би указали на проблем са којима се суочавају особе са инвалидитетом и родитељи деце оболеле од ретких болести.

Иницијативом ће, појаснила је, указати да је неопходно водити рачуна око дозвола за кретање јер особе са инвалидитетом које други негују, а чији степен инвалидитета захтева највећи могући степен подршке, нису у могућности да сами обаве најосновније животне потребе после 17 сати, када је забрано кретање за све грађане Србије.

"Ми из институција за људска права морамо да укажемо на проблем осетљивих и рањивих друштвених група јер се сигурно у тренуцима доношења одлука и мера, које у оваквим ситуацијама захтевају брзо доношење, не сагледа све што је потребно", рекла је Јанковићева.

Навела је да су указали и на проблеме у вези са исплатом туђе неге и помоћи, али и других социјалних давања.

"Указали смо да се за особе са инвалидитетом примени модел који буде предвиђен за достављање пензија нашим најстаријим суграђанима, односно да се нађе начин да се и особама са инвалидитетом социјална давања доставе на кућну адресу", додала је Јанковићева.