Старица у Италији пронађена у кући две године након смрти – корона изазвала пандемију усамљености

Ватрогасци су Маринелу Берету пронашли како седи за столом у кухињи, где је преминула највероватније још 2019. године. Ово је још један од многих драматичних случајева усамљености, нарочито старијих људи за време пандемије у Италији.

Берета је живела сама и није имала рођаке. Преминула је потпуно сама на столици у кухињи, а нико се већ две године није питао шта је с њом нити је позвонио на њена врата. Комшије су мислиле да се преселила због пандемије.

Врло често у Италији медији објављују вести о особама које су преминуле потпуно саме, као што је недавни случај 53-годишње жене у Торину која је преминула сама и нико је није пронашао шест месеци.

Усамљеност је стање у коме живе многе особе, нарочито старије, а које има врло дубок утицај на психолошко и физичко стање људи које не тако ретко доводи и до драматичних исхода.

Изолација и усамљеност скраћују живота на исти начин као и пушење 15 цигарета дневно, показала су истраживања, док увећавају ризик од смрти и до 27 одсто.

Усамљеност је један од фактора ризика када се ради о депресији, али има велики утицај и на анксиозност, опсесивно-компулсивни као и конгитивне поремећаје. Многа истраживања су показала да недостатак веза са другим људима може довести и до самоубиства.

Усамљеност има утицаја и на физичко здравље, доводи до хипертензије, поремећаја сна као и слабљења имунолошког система, а особе које су усамљене често претерано конзумирају алкохол и цигарете.

Усамљеност трећег доба

По подацима из 2018. године Италијанског института за статистику, око 40 одсто Италијана који имају више од 65 година немају никога коме могу да се обрате уколико им је потребна помоћ.

Узроци који до тога доводе су породичне кризе, физичка ограничења као отежано кретање и све чешће коришћење интернета уместо непосредне комуникације.

Једна италијанска студија у коју је било укључено 1.500 људи показала је да 43 одсто старијих живи усамљено, а након што су шест година касније поновили истраживање увидели су да су такве особе имале повећан ризик од смртности за 45 одсто услед погоршања услова живота.

У Италији, земљи која има скоро 60 милиона становника, живи 14 милиона оних који имају више од 65 година, што је скоро 23 одсто становништва.

Пандемија и усамљеност старијих

Услед пандемије коронавируса старији људи су били потпуно изоловани у својим домовима, а старачки домови нису дозвољавали посете које су биле онемогућене и у болницама.

Тако је много старијих људи преминуло у потпуној усамљености. Током протекле две године људи који живе у старачким домовима и који нису имали могућност да се месецима сретну са својим најмилијима почели су да пате од анксиозности, поремећаја исхране и сна, делиријума, узнемирености, несанице и потешкоћа у ходању.

Ови подаци само подвлаче драматичност изолације људи и последице на здравље.

Могућа решења

У Европи се све чешће организује такозвани "co-housing" – више старијих људи који су остали сами одлучују да живе заједно уз помоћ особа које ће заједнички платити и које ће бринути о њима.

Још један пример је модел "Dementia Friendly Community" које представљају праве мале градиће који су направљени ради што бољег живота особа са деменцијом, а у којима се такве особе осећају прихваћено, поштовано и укључено у живот заједнице.

Још једна категорија људи која не би смела да буде запостављена су особе које брину о потпуно неспособним старијим људима, што може довести до нарушавања њиховог здравља, како физичког тако и психичког, а може и да уназади њихов пословни и друштвени живот.

У Италији постоје такозвани "Caffe Alzheimer" који представљају места на којима се окупљају особе које у породици имају члана који болује од ове болести и које размењују искуства, разговарају са психолозима и једноставно проналазе некога ко ће их саслушати.

Нова пандемија: усамљеност

Извештај Уједињених нација показује да је 2020. године у свету било 727 милиона људи са више од 65 година, а предвиђања показују да ће тај број бити 1,5 милијарди 2050. године.

Број људи који ће имати 65 година 2075. биће дупло већи од броја деце испод 15 година.

Усамљеност старијих људи, која је изашла на површину за време изолације проузроковане пандемијом, постаје све агресивнија друштвена патологија која прераста у физичку болест и једна је од највећих узрочника преране смрти.

Усамљеност је најтежи колатерални ефекат пандемије и потенцијално нова пандемија која ће, када прође ова проузрокована коронавирусом, тек показати до чега је прекид контаката са спољним светом заиста довео.