Може ли "супервакцина" америчке војске бити чудотворно оружје против будућих пандемија

"Супервакцина", "панкоронавирусна вакцина", "чудотворно оружје"... Све то би требало да буде вакцина против коронавируса СпНФ, коју тренутно тестира амерички војни истраживачки институт.

Та спајк-феритин-наночестица-вакцина (Spike-Ferritin-Nanoparticle), скраћено СпФН, намењена је заштити од инфекција с великим бројем варијанти коронавируса, а тиме и спречавању будућих пандемија. Редовно обнављање вакцинације постало би непотребно, чак и у случају да се појаве нове варијанте.

Kако функционише "супервакцина"

СпФН је протеинска вакцина, а принцип деловања је сличан као код Нововаксове протеинске вакцине, коју је крајем децембра одобрила Европска агенција за лекове (ЕМА).

СпФН се базира на феритину, протеинском молекулу који може да складишти гвожђе. Тај молекул се сам претвара у лопту са 24 стране, слично као фудбалска лопта. Тако на сваку од тих страна може бити постављен маркантан спајк-протеин с различитом варијантом коронавируса. То вакцину чини променљивом и подесном за модификације.

Ту шиљасту структуру такозваних спајк-протеина користе и вакцине које су већ одобрене. Шиљци су попут отварача врата који се спајају с рецептором АЦЕ-2, омогућавајући коронавирусима да продру у људске ћелије.

Примањем те вакцине производе се антитела која се за спајк-протеин везују тако да спајање на рецептор више не функционише и вирус више не може да инфицира ћелије. Истовремено, вакцинацијом се активирају Т-ћелије, које у случају инфекције препознају и убијају заражене ћелије и тако спречавају размножавање вируса. Поред тога, а за разлику од иРНK вакцина, СпФН не мора да се складишти на толико ниским температурама, што је чини много лакшом за дистрибуцију. То иначе важи и за Нововаксову протеинску вакцину.

Успешан експеримент на мајмунима

Вакцина СпФН развијена је на америчком војном институту Волтер Рид (Walter Reed Army Institute of Research, WRAIR) у Силвер Спрингу, у савезној држави Мериленд. Најпре је тестирана на резус-мајмунима.

Вакцина је покренула јака неутрализирајућа антитела против првобитног коронавируса, као и против још четири његове варијанте: алфа, бета, гама и делта. Била је ефикасна чак и против вируса САРС-1, иако се тај тип вируса знатно разликује од SARS-CoV-2, наводе истраживачи института WРАИР у часопису "Scinece Translational Medicine".

Kако наводе из WРАИР-а, након успешног тестирања на мајмунима, почела је и прва фаза тестирања на људима, која би требало да открије да ли је и за људе вакцина једнако ефикасна и да ли је добро подносе.

Наредни коронавирус на видику

Према речима медицинског саветника Беле куће Ентонија Фаучија, развој универзалне вакцине против коронавируса дугорочно би могао да помогне у спречавању нових пандемија.

"Много се улаже, не само за побољшање вакцина које имамо против SARS-CoV-2, већ и за развој следеће генерације вакцина, нарочито универзалних вакцина против коронавируса", рекао је Фаучи у америчком Kонгресу.

Није случајно што америчка војска жели да развије ефикасно "чудотворно оружје" против коронавируса. Последње деценије показале су да се у будућности могу очекивати појаве агресивних коронавируса.

Опасност од коронавируса дуго била потцењена

Kоронавируси су заправо познати још од шездесетих година. Они укључују широк спектар патогена којима су до сада углавном били инфицирани глодари, птице, али и сисари. Само неколико коронавируса до сада се прилагодило људима. Отприлике трећину обичних прехлада проузрокују ти РНK коронавируси. Њихов геном састоји се од рибонуклеинске киселине која игра кључну улогу у претварању генетских информација у протеине. Сасвим други калибар био је први САРС коронавирус, који је 2002. године убио скоро 1.000 људи широм света.

Скраћеница САРС већ описује ток болести. У случају "тешког акутног респираторног синдрома", инфекција почиње високом температуром, главобољом, болом у грлу и мишићима, а затим прераста у тешку атипичну пнеумонију са јаким кашљем и кратким дахом. САРС је 2004. године опет настао.

Међутим, у јуну 2012. године код људи се појавио нови, агресивни коронавирус: MERS-CoV, тзв. "блискоисточни респираторни синдром" коронавирус (Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus). С Блиског и Средњег истока он се до маја 2014. године проширио и у Европи, и код заражених проузроковао сличне симптоме као и САРС. Најкасније тада било је јасно колико мутирани коронавируси могу бити опасни за људе, као и то да представљају трајну претњу.

Сумње у "чудотворно оружје"

Тек ће се видети да ли је вакцина коју је развила америчка војска заиста "чудотворно оружје" које би требало да донесе заокрет у пандемији и да спречи нове.

"Не бих то назвао супервакцином", каже за DW имунолог Kарстен Вацл, генерални секретар Немачког имунолошког друштва (ДГфИ). "Прво, та вакцина тек треба да прође клиничке студије, где би требало да се потврде подаци из експеримената са животињама. Друго, и иРНK вакцине могу се прилагодити тако да формирају различите варијанте спајк-протеина, чиме би се обезбедио широк имунитет."

И Андреас Радбрух, имунолог и директор Немачког центра за истраживање реуматизма у Берлину такође не мисли да је СпНФ "чудотворно оружје".

"Остаје да се види да ли та вакцина заиста штити од свих замисливих варијанти SARS-CoV-2", каже Радбах за портал Т-онлајн.

Дакле, не би требало да се надамо "чудотворном оружју", јер већ имамо вакцине које држе под контролом SARS-CoV-2. Оне значајно смањују број тешко оболелих и, захваљујући новој иРНK технологији, у случају будућих коронавируса могу брзо да се модификују.