Три теорије о настанку омикрон соја

Истраживачи широм света су у грозничавој потрази за одговорима на питања која својства има нова омикрон варијанта коронавируса и одакле потиче.

Језик научника понекад је одвише академски, али они овде заправо покушавају да одгонетну када ће коначно доћи крај пандемији и како се можемо боље заштити од нових мутација.

Иако се располаже са мало података, јасно је да је омикрон опасан. Због педесетак мутација на спајк протеину, преко којег патоген продире у људске ћелије, постојеће вакцине теже могу да препознају омикрон. То значи да су и вакцинисани угрожени.

Ова мутација је заразнија па би више инфекција у кратком периоду могло брзо да доведе до крцатих болница.

Такође је могуће да многи оболели развију тешку клиничку слику. У међувремену су први пацијенти заражени омикроном завршили у болницама, а забележени су и смртни случајеви.

Омикрон ће наставити брзо да се шири и за неколико месеци би могао да потисне делта варијанту, која превладава у многим деловима света.

Изненадна појава толико заразне варијанте веома је интересантна за науку. Није реч само о даљем развоју постојећих варијанти, већ је очигледно да је настала пре или паралелно са алфа, бета, гама и делта варијантама.

С обзиром на то да се омикрон толико разликује од других сојева вируса, тешко је одредити најближе сроднике вируса, рекла је за DW Ема Ходкрофт, вирусолошкиња са Универзитета у Берну.

Породично стабло омикрона у бази података Nextstrain, у коју истраживачи из целог света убацују резултате секвенцирања вируса, јасно показује да је овај паралелни развој вируса могао да почне већ средином 2020. године. О томе како се развио, круже три научне теорије.

Прва теорија: омикрон је настао у изолованој популацији

Омикрон је могао да се развије у једној изолованој популацији, где је већ дуже циркулисао. Тамо је више особа било заражено и опоравило се непримећено, а то није забележено тестовима и секвенцирањем вируса.

Ову теорију је у научном магазину фаворизовао Кристијан Дорстен, главни вирусолог берлинске клинике "Шарите".

"Претпостављам да се омикрон није развио у Јужноафричкој Републици, где се тренутно спроводе многа ДНК секвенцирања, већ негде у јужној Африци током зимског таласа", рекао је Дорстен. „Тамо већ дуже има много инфекција, а за развој једног таквог вируса потребан је енормни еволуциони притисак."

Ендру Рамбоу са Универзитета у Единбургу сматра да ова теорија није довољно убедљива. Он не може да замисли да је вирус толико времена могао да остане скривен у једној групи људи. "Нисам сигуран да негде на свету постоји место које је толико изоловано где се ова варијанта вируса толико дуго могла преносити, а да се не појави на другим местима."

Друга теорија: настао у људима са слабим имунитетом

Омикрон је могао да настане у пацијентима инфицираним ковидом 19, вероватно код неког чија је имуна реакција погоршана због других обољења или лекова које користи.

То би могли да буду пацијенти који болују од рака или особе заражене ХИВ-ом, јер код људи са ослабљеним имунитетом тело се дуже бори против вируса, а вирус онда има више времена да развије мутације како би избегао имуни одговор.

Заговорник ове теорије Ричард Леселс са Универзитета "Квазулу-Натал" указује на младу жену у Јужноафричкој Републици инфицирану ХИВ-ом, која је у себи више од шест месеци носила коронавирус. Код ње и других пацијената код којих су инфекције трајале недељама или месецима, примећене су разне мутације вируса.

Међутим, по мишљењу Кристијана Дростена, целокупно искуство са грипом и другим вирусима код имуносупресивних пацијената јасно говори против ове теорије.

Код ових људи се додуше развијају варијанте које измичу имуном систему, али су праћене низом других промена које смањују њихову способност преношења са човека на човека, сматра Дростен. Омикрон је у поређењу са другим варијантама короне јасно заразнији.

Трећа теорија: омикрон се развио у животињама и прешао на људе

Вирус је такође могао да се крије у животињском домаћину и тамо даље развија и онда као мутирана омикрон варијанта (поново) пређе на човека.

Ову теорију заговарају на пример Кристијан Андерсен, истраживач инфективних болести у Scripps Research, или еволуциони биолог Мајк Вороби са Универзитета "Аризона" у Таксону.

Ова теорија је у међувремену поткрепљена бројним доказима да су одређене животиње склоне зарази коронавирусом.

Ово је и разлог што највећи број научника полази од тога да је првобитни тип короне, који се пре две године први пут појавио у кинеском Вухану, био животињског порекла.

Зато су 2020, првенствено у Данској, побијени милиони визона (животиња из породица ласица), јер су истраживачи код њих установили мутиране верзије короне.

Ветеринари полазе од тога да је вирус прешао са људи на ласице. Они страхују да животиње и даље могу да заразе људе мутираним верзијама.