Немачка, генерал на челу кризног штаба против короне

Према информацијама листа Зидојче цајтунг, ради се о генерал-мајору Карстену Бројеру. Он је од 2018. године на челу заповедништва за територијалне задатке немачке војске Бундесвер, које је задужено за сарадњу војних снага с цивилним организацијама.

Од избијања пандемије коронавируса у Немачкој, кажу упућени, 56-годишњи генерал остварио је изванредне резултате", пре свега када је реч о удовољавању захтевима за помоћ који су у одређеним периодима масовно стизали Бундесверу.

Почетком 2020. године немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер (ЦДУ) формирала је у оквиру Бундесвера контингент за пружање помоћи у сузбијању пандемије. Она је тај контингент задржала и током лета, у време када су многи сматрали да би га требало распустити јер се ситуација тада тренутно смирила.

Занимљиво је да је још један генерал-мајор већ више од годину дана укључен у борбу против короне.

Реч је о лекару главног штаба Ханс-Улриху Холтерму (57), који је пре тога био управник војне болнице у Улму. Он од марта 2020. води одељење под именом "Заштита здравља, здравствена сигурност, одрживост", које је тада основано у склопу савезног Министарства здравља. То тело је, између осталог, задужено за свакодневне извештаје о стању пандемије.

Војници у кризном штабу

Неуобичајено је да на челу кризног штаба буде један официр. Чак и за време катастрофалних поплава 1962. на обали Северног мора у којима је живот изгубило 340 људи, Бундесвер је, додуше, био укључен у акције, али није био битно везан уз кризни штаб.

Војни стручњаци у овом новом именовању виде пре свега ПР. И постављају питање да ли ће први човек кризног штаба бити надређен будућем министру или министарки одбране. Но Штефен Зајберт, портпарол владе у одласку, већ је јасно рекао да ће и убудуће о смеру борбе против короне одлучивати политичари.

Кристијан Линднер је пак у понедељак истакао да је кризни штаб важан за логистику вакцинације. А управо ту логистику Бундесвер организује већ месецима. Војне установе су на почетку кампање складиштиле и распоређивале вакцине – у међувремену су у то укључене и цивилне фирме.

А контингент "Пружање помоћи против короне", у који је у одређеним периодима било укључено 25.000 војника, да би се у лето 2020. њихов број смањио на 2.000, сада поново расте и тренутно броји 8.000 припадника Бундесвера.

Именовање једног високог официра на чело кризног штаба у сваком случају борби против ширења заразе даје војни призвук.

Француски председник Емануел Макрон је још средином марта прошле године, само неколико дана након првих жртава короне у Европи, ратоборно, као ниједан немачки политичар, упозорио своју земљу на тешка времена која предстоје, речима: "Ми смо у рату."

Војска је привремено или трајно у борбу против заразе укључена управо у европским земљама, које су, попут Француске и Шпаније, у првом таласу пандемије имале велики број мртвих.

Промена курса

У Немачкој се, с предстојећом променом власти након парламентарних избора, променио и политички курс. Након окончања примене инструмента ванредне епидемиолошке ситуације, помоћу којег је коалиција с канцеларком Ангелом Меркел на челу водила земљу кроз пандемију и више пута је дугачким локдаунима потпуно блокирала, још није потпуно јасно како ће поступити будућа влада.

Коалиција састављена од социјалдемократа, зелених и либерала у првом реду не жели једно: нови локдаун – иако поједини њихови политичари у међувремену не искључују ни ту меру.

Нова влада ће вероватно преузети власт 8. децембра. Но, расте незадовољство због тога што се чека тај датум како би се донеле нужне политичке одлуке. Сада је најављено да ће се Олаф Шолц ускоро о томе изјаснити заједно с генералом Бројером. Онда би кризни штаб могао већ да почне да дискутује, па и да одлучује и пре него што нова влада преузме власт.