Драматично у Немачкој – лекари и сестре у ковид зонама плачу, многи у жалости чекају Божић

Четврти талас толико бесни да сестре на интензивној нези плачу и свештеници се припремају за Божић у жалости. А политичари се споре. Ситуација никада није била тако фрустрирајућа, сматра уредница Дојче велеа Сабине Кинкарц.

Ми новинари смо обично прекаљени људи. У нашем свакодневном раду нема места за осећања и то тако и треба да буде. Наш посао је да посматрамо и анализирамо, да упоређујемо и класификујемо мишљења, уочавамо пропусте и грешке. Али показује се да су, када су суочени с трагедијом, и новинари само људи.

Једна колегиница недавно је посетила Одељење интензивне неге одакле је требало да извештава о све драматичнијој ситуацији у немачким болницама. Редакцији је након тога јавила да најпре мора да се сабере и преради оно што је тамо видела.

Медицинска сестра и лекарка са којима је разговарала, биле су толико очајне да су током интервјуа плакале.

Отргнути из живота

Имајте притом на уму да су то плакали људи који се у свом послу свакодневно суочавају с патњом и смрћу. Али сада им на рукама умиру људи који су били савршено здрави пре него што су се заразили короном, људи који су могли да живе још много година.

Тренутно у Немачкој свакога дана од короне умире више од 200 људи, а тај број наставља да расте. До Божића ће их бити толико да ће у многим местима људи, уместо да славе, бити у жалости. Многи вољени ће једноставно бити отргнути из живота и из својих породица.

Већина њих ће умрети зато што се нису вакцинисали против короне. Зато што су сумњали, зато што сматрали да би вакцина могла да буде штетна, зато што су одбили да попусте под притиском да се вакцинишу. Мислили су да болест неће бити тако страшна.

Сумњичави и агресивни

Овог новембра 2021. ситуација у Немачкој гора је него пре годину дана, иако у рукама имамо кључ за решење проблема – вакцину. Проценат вакцинисаних је испод 70 одсто, у Саксонији и Баварској чак далеко испод тога.

Зашто у Немачкој има толико људи који одбијају да се вакцинишу? Они себе називају "кверденкерима" (Querdenker). Користе тај израз како би изразили противљење држави, политици, медијима и већини у друштву. Зашто је неповерење толико велико да расположење у друштву постаје све агресивније?

На та питања не постоји један јасан одговор. Притом су за такву ситуацију одговорни и политичари. Они су од избијања пандемије често деловали несигурно и обесхрабрено. Немачке покрајине, у чијој је надлежности заштита од заразе, сувише често су се разилазиле у мишљењима. Последица тога било је да су надлежности пренете на савезну владу. То јесте донекле помогло, али онда су дошли избори.

И противници вакцинације су бирачи

Немачке странке се нису оглашавале када су током лета друге европске земље мудро предвиделе како ће се ситуација развијати ове јесени и зиме, и вакцинацију прогласиле обавезном за професије које су на првим линијама. Немачке странке су ћутале углавном због страха да не разљуте потенцијалне бираче или да их не баце у загрљај десно-популистичке Алтернативе за Немачку (АфД), која изричито повлађује "кверденкерима" и противницима вакцинације.

Политичари су током изборне кампање једногласно обећавали да неће бити обавезне вакцинације и они сада из те игре тешко могу да изађу. Они, дакле, сада покушавају да изолују невакцинисане.

Покрајински премијери – који су недавно, први пут након много месеци разговарали о корони с одлазећом канцеларком – ослањају се на систем "2Г" и "2Г Плус". У првој варијанти, приступ ресторанима, кафићима, биоскопима и сл. имају само они који су прележали ковид и који су вакцинисани, а у другој чак и они морају да буду и тестирани.

Да ли је то решење?

Као да је то решење. Нико не може да буде одсечен од основних услуга. Сви морају да иду у куповину и на посао – где би требало да важи правило "3Г", односно приступ за вакцинисане, оне који су прележали ковид и тестиране. То би такође требало да важи и у јавном превозу.

Али ко би то требало да контролише? Да ли су и о томе размишљали СПД, Зелени и Либерали, који желе да у будућности заједно владају Немачком и чија је већина посланика гласала за нови Закон о заштити против зараза?

Тај Закон заменио је Закон о деловању у случајевима епидемије националних размера. Стари закон више није било правно одржив, јер је већина људи сада вакцинисана. Ипак, ванредно стање није престало. То је требало политички и објаснити, али то се није догодило. Уместо тога, наглашено је да ће нови закон наметнути мање ограничења. А пооштрен је тек када је број инфекција порастао. Имиџ је, међутим, већ био нарушен.

Обавезно вакцинисање – одмах и за све!

Чињеница је да се законом одговорност са савезног нивоа враћа на 16 покрајина. Последица ће бити да опет не постоји уједначен политички курс, већ какофонија мишљења и бескрајне расправе о "правом путу" у борби против пандемије. Једно је притом сигурно: вакцинација. Цепива има у изобиљу, али воље нема.

Када ће политика схватити да апели више не дају резултат и да лични осећај одговорности није довољан? Постоји само једно решење: обавезна вакцинација за све. Није довољно то што премијери покрајина желе да на вакцинацију обавежу запослене у здравственом систему и оне који раде у старачким домовима. Сви морају да буду одговорни.

Али за то недостаје политичке храбрости. Наравно да обавезна вакцинација сада више не може да заустави четврти талас. Ништа више не може да га заустави. До Божића ће умрети још неколико хиљада људи. Али ако се ништа не промени, након четвртог ће доћи пети и шести талас.

Тај зачарани круг можемо да променимо само ако се вакцинишемо – и касније стално да освежавамо вакцине. А све то у нади да ће се ситуација са короном до Божића 2022. побољшати и да ћемо коначно бити у стању да учимо из својих грешака.