Европа подељена на исток и запад, од Балтика до Балкана мало вакцинисаних

Стопа инфекција расте и обара рекорде у многим земљама, између осталих у Немачкој и Белгији, где је највећи број инфицираних у последњих неколико месеци, чак 10.000 дневно.

Оно што разликује овај талас у Белгији од сличног прошлогодишњег јесте што тада, почетком новембра, није било вакцинисаних, а сада је у Европи просечно 75 одсто пунолетних вакцинисано. Рекло би се да је то фактор који прави кључну разлику у овом таласу.

Пре годину дана уведено је затварање које је трајало месецима, а сада су све активности омогућене уз одређена ограничења и о затварању се не говори. Институције Европске уније су отворене за физички приступ, што није било могуће у протеклих годину и по.

То говори да је притисак на болнички систем мањи, да је релативно низак и да је мањи број преминулих.

Међутим, такво стање указује и на поделу јер, када погледате епидемијску карту Европе, она наизглед делује као подела на исток и запад. То је подела на невакцинисану и вакцинисану Европу.

У земљама као што су Румунија и Бугарска говори се о само 23, 24 одсто вакцинисаних од укупне популације док је, у Белгији рецимо, вакцинисано близу 80 одсто становништва.

Драматична је ситуација и када је реч о болничком систему у неким земљама источне Европе. Бугарска је активирала и механизам помоћи ЕУ како би добила више кревета за интензивну негу и другу медицинску помоћ. И број преминулих је застрашујући, некад и око 200 дневно.

Оно што се чује као објашњење ниског броја вакцинисаних у земљама од Балтика до Балкана јесте низак степен поверења у институције, Владу, па и здравствени систем. Истраживања показују да је низак степен поверења у Румунији, Бугарској, Хрватској, балтичким земљама. Поверење у здравствени систем је тек око 30-40 одсто.

То је једно од објашњења зашто се, упркос повремено драматичним ситуацијама, људи не одлучују за вакцинацију и она и даље стагнира. То објашњава разлику између нпр. Португалије и Бугарске.