Интензивна нега изузетно је скупа, колико кошта у Европи и САД

Један дан на одељењу интензивне неге оболелих од ковида 19 кошта око 2.800 евра, па уколико пацијент остане на том одељењу око десет дана то значи да здравствени систем плаћа за то 28.000 евра.

Италијански дневни лист Стампа посетио је један од највећих болничко универзитетских центара у Торину, не би ли испитао цену боравка на одељењу интензивне неге који је на терету Националног здравственог система.

У цена од 2.800 евра на дан урачунат је трошак за особље (око 1.108 евра), лекова и осталог санитетског материјала (око 624 евра) и свих осталих активности подршке који иду до 724 евра, плус разни други трошкови око 320 евра.

Доктор Ђовани Ла Вале, директор болнице у Торину, прецизирао је да дужина боравка на одељењу интензивне терапије зависи од особе до особе и њеног здравственог стања. "Неко може да остане недељу дана а неко много дуже", изјавио је он.

У овом моменту на одељењу интензивне негде у региону Пијемонте, налази се 24 пацијента, док их је у Италији укупно 423. Дакле, десет дана у болници ових пацијената који се налазе само у региону Пијемонте кошта 672.000 евра, 11 милиона и 844.000 евра за пацијенте у целој Италији.

Италија укупно има 7.500 кревета на одељењима интензивне неге. Само у месец дана, између 13. августа и 12. септембра 2021. године италијанско здравство је потрошило 70 милиона евра за болничко лечење ковид пацијената који се нису вакцинисали.

Како функционише једно одељење интензивне терапије

На одељењима који спашавају људске животе кревети и апарати прикључени на њега су софистицирани и јако скупи.

Сваки кревет кошта око 80.000 евра у смислу да физички кревет кошта 15.000, јер је технолошки тако направљен да буде повезан са разним уређајима, ту је и најразвијенија вентилација која омогућава дисање и која кошта додатних 30.000 евра, монитор који показује виталне параметре и који кошта 16.000 евра, као и апарат који је прикључен на серију других и чија цена је 20.000 евра.

Овоме се додају сви апарати на одељењу попут централе у коју стижу подаци о сваком пацијенту и која кошта 15.000 евра, ултразвук чија је цена 25.000 евра, бронхоскопи који коштају 15.000 и емодинамичка мониторизација - 10.000. На све ове цифре потребно је додати и порез од 20 одсто.

Дакле, то су врло високе цифре које плаћа сваки италијански регион појединачно. Томе се додаје и трошак за особље. Директор интензивне терапије у Александрији доктор Фабрицијо Рока изјавио је за медије да је пре пандемије на сваког пацијента ишло три лекара у јутарњој смени, два поподне и један ноћни лекар.

Данас је то другачије и медицинских сестара је шест, лекара четири ујутру, тр поподне и два ноћу. Они сви сарађују са другим одељењима болнице попут одељења за инфективне болести.

Цена лекова, заштитне опреме и тестова

Један од важних трошкова се тиче и лекова и пошто још увек не постоје специфични лекови који лече ковид тешко је проценити колико са те стране кошта лечење једног пацијента оболелог од ковида.

Фармацеутска компанија Gilead Sciences је фиксирала цену за лек "ремдесивир", први лек који је ауторизован за лечење ковида, на више од 2.000 евра, а цена је нешто више од 346 евра за сваку бочицу за петодневни третман.

Ово је наиме продајна цена у индустријализованим земљама. Посебан случај је Кина која је у заједничком подухвату са кубанском BioCubaFarma произвела, под лиценцом, антивирусни интерферон алфа 2Б (IFN Nrec) који се примењује у Кини заједно са другим лековима за лечење пацијената са ковидом и веома је распрострањен и пласиран на тржиште у централном и јужном региону, у Америци, у Африци и неким азијским земљама с обзиром на релативно ниску цену у поређењу са другим сличним лековима западне производње.

Лична заштитна опрема (ППЕ) је представљала један од највећих трошкова у овој пандемији.

Већ тридесетак година, ЛЗО је кинески монопол за производњу и дистрибуцију широм света, чак и ако их у Италији и Европи продају брокери са националним логотипом и називима компанија.

У финансијском одељењу Clinikues Saint-Luc (Белгија), администратори признају да ће проћи неколико месеци пре него што буду имали одређену слику по којој би могли да направе процену трошкова за заштитну опрему.

Данас се оно што је пре ковида коштало 0,50 центи плаћа четири евра.

Што се тиче тестова за ковид потребно је знати да је опрема која је доступна болницама и здравственим установама различитог квалитета, врсте и поузданости.

Утврђивање присуства и одсуства вируса може се извршити једноставним квалитативним или брзим, позитивним или негативним тестом или помоћу ЕЛИСА (Enzime-Linked - Immunosorbent Assai) квантитативног система антитела, који тражи антитела (имуноглобулине) ИгМ и ИгГ или на други начин са брисевима из носа/ждрела и накнадном обрадом за молекуларну детекцију пи-си-ар (ланчана реакција полимеразе).

Да би се квантификовао трошак, потребно је одредити јединични трошак теста/кита, цену/минута оператера који изводи тест, трошак амортизације уређаја и организационе режије.

У Француској, ИНАМИ, Национални институт за здравствено и инвалидско осигурање, идентификовао је следеће накнаде: молекуларна детекција (пи-си-ар тест) кошта 46,81 евра, детекција антигена 16,72 евра, детекција антитела (квалитативни тест) 9,60 евра.

У немачком осигурању ДКВ, ЕЛИСА тест на антитела одредио је цену на 66,3 евра, цена пи-си-ар теста за откривање САРС-КоВ-2 смањена је од 1. јула 2020. са 59 евра на 39,4 евра.

Ситуација у Сједињеним Државама је прилично специфична. Подаци из 78 болница са дали су 134 одвојене цене за дијагностичке тестове. Цене се крећу од 20 до 850 долара по дијагностичком тесту, у просеку 127 долара (Health Sistem Tracker 15. јула 2020.). 51 одсто цена је концентрисано у опсегу класе у распону од 100 до 199 долара. Ови подаци се још увек односе на трошкове из 2020. године.

Колико кошта боравак на интензивним терапијама у свету

Технике које се користе да би се одредила средња цена боравка на одељењима интензивне неге су различите.

Директни трошкови везани за особље, апарате, личну заштиту особља као и апарате који се користе управо за пацијенте оболеле од ковида су база на основу које је могуће имати апроксимативну слику трошкова.

Томе је потребно додати индиректне трошкове, анализе, радиографије, фармацеутску подршку, санификацију, логистику, административне трошкове и сл.

САД

У Сједињеним Америчким Државама истраживање (Covid 19 The Projected Economic Impact of Covid 19 Pandemic on the US Healhcare System) је показало да се време тријаже ковид пацијента креће од 15 до 25 минута, први приступ лечењу око 70 минута, након тога болничка асистенција је око 35 минута, а администрација мање од 30 минута.

У Америци се такође користе параметри који узимају у обзир укупан број сати које пацијент проведе на механичкој вентилацији тј. да ли је пацијент на респиратору 96 сати или више или је без вентилације.

Средњи трошак за особу која је на болничком лечењу који захтева више од 96 сати на вентилацији кошта 88.114 долара, док боравак без вештачке респирације кошта 34.225 долара (Helat System tracker).

Но, обзиром да у Америци важи систем приватног здравственог осигурања, потребно је приступати овим бројевима са опрезом. По Healt Brief-у још из марта 2020. цена по пацијенту са великим компликацијама и пропратним болестима је око 74.310 долара и 42.486 за пацијенте без компликација.

У овој земљи се, не би ли се одредили трошкови за лечење од ковида19 узимају у обзир три параметра (ДРГ) тј. три групе повезане са овом дијагнозом попут упале плућа без коморбидитета и компликацијама, затим уз компликације и коморбидете те са великим компликацијама и уз остале болести.

Француска и Немачка

По студијама урађеним у Француској и Немачкој, квота која се односи на трошкове особља запослених на одељењу интензивне неге је врло висока.

Наиме, подаци показују да потреба за људским ресурсима расте за 25 одсто уколико је потребно да пацијент буде на механичкој вентилацији.

Око 50 одсто трошкова одлази на особље које асистира ове пацијенте. По Securite Sociale у Француској један дан у париској болници кошта око 2.932 евра. По подацима Public Health Француске, боравак на овим одељењима је просечно 11 дана али може да достигне и више од 20 дана.

У Немачкој недостају медицинске сестре и остало особље на одељењима интензивне негде, та ситуација је постојала још пре пандемије, али је значајно изашла на видело у току ње.

Пацијенти дуго остају на одељењима интензивне неге и имају потребу за већом негом од стране медицинских сестара. То је наиме аларм који је лансирао професор доктор Ајви Јансенс, примаријус интерне медицине и медицине интензивне неге у болници Ст. Антниус у Ешвајлеру и један је од максималних експерата за одељења интензивне терапије.

Шпанија

Декрет Генералитада показује да сваки пацијент који је лежао на приватним клиникама (у недостатку званичних података из Државног здравственог система) коштао је 43.400 евра по пацијенту који је био на механичкој вентилацији, 5.000 за смештај дужи од 72 сата (без респиратора), 2.500 евра за боравак краћи од три дана.

Многи од ових трошкова биће процењени на међународном нивоу тек за извесно време.

Но, оно што је сигурно јесте да је боравак на одељењима интензивне неге изузетно скуп, а да пацијенти оболели од ковида умањују могућност примања на одељење које може спасити живот других пацијената погођених можданим ударом, пуцањем анеуризме, инфарктом, као и жртава саобраћајних несрећа и свих других драматичних догађаја.