Стручњаци траже одговор на питања – зашто људи зазиру од вакцина и како их ослободити страха

Нису сви који немају поверења у антиковид вакцину "no vax". Све је већи број људи који оклевају у одлуци да ли да приме вакцину или не, не само у Италији већ и у целом свету, јер су збуњени због великог броја опречних информација, неслагања у мишљењима самих експерата, али и због тога што су вакцине одобрене у рекордно кратком року.

Италијански психолози сматрају да ове особе не треба етикетирати, терати их претњама о обавезној вакцинацији и излагати их руглу, пошто је то потпуно погрешан приступ.

Потребно је, по мишљењу стручњака, наћи начина да се ослободе анксиoзности за коју и психолози кажу да је, у овој ситуацији, разумљива.

Они у средини: Ни за вакцину ни против ње

Одговорни за кампању вакцинације у овој фази се фокусирају управо на људе који нису у потпуности уверени у сигурност вакцина и плаше се последица по здравље.

У сарадњи са психолозима траже најбољи начин да остваре успешну комуникацију са тим делом становништва.

Међу убеђеним антиваксерима и онима који немају никакав страх од вакцина, постоји велики број људи који своје сумње не базирају на антинаучним теоријама већ имају легитиман страх, сумњу и одбојност ка чињеници да морају да се вакцинишу антиковид вакцинама.

Разлог томе је што је у ових годину и по дана у Италији у медијима било потпуно различитих мишљења експерата, контрадикторних порука као и кочења у кампањама вакцином "Астра-Зенеке" јер је неколико пута мењано мишљење о томе која годишта смеју да је приме а која не.

Тереза Гаваруци је психолог са универзитета у Падови која се, између осталог, бави и узроцима "оклевања према вакцинама".

"Они прави ‘no vax', убеђени у своје идеје су један врло мали део становништва, иако знају како да се огласе на интензиван начин. Већина људи бира да ли ће се вакцинисати или не на ирационалан начин, без посебног образложења", изјавила је докторка Гаваруци за дневни лист Република.

Она истиче да кључну улогу најчешће има перцепција ризика од болести.

"Могуће је да ови људи виђају око себе здраве људе који нису у паници, можда баш зато јер су вакцинисани или зато што у овом моменту вирус не циркулише као пре, или су чули за лаке случајеве те им није оправдана паника или страх, па самим тим ни вакцинација. Они су, наиме, убеђени да спадају у категорију ниског ризика. Ту је такође и једна врста пристрасног оптимизма који нас води ка томе да друге видимо много изложенијим опасности од нас самих. А то те људе сврстава у категорију неопрезних", додала је докторка.

Групе тих људи су врло хетерогене. То су и образовани људи који имају завршене факултете као и људи који имају низак ниво образовања, особе које су лоше информисане и особе које су превише информисане, особе које имају одличне позиције на послу као и оне које имају нешто ниже функције, пише италијански Пост.

Колико је неодлучних у Америци

Истраживање Ипсоса, компаније која се бави истраживањем тржишта, о поверењу Италијана у вакцину против коронавируса, показало је да је око осам одсто особа против вакцинације док је 20 одсто изјавило да би волело да сачека да види јесу ли ефикасне и какве последице имају код других.

Детаљнија истраживања показују да су за вакцинацију више људи старији од 65 година док су они између 35 и 64 најнеодлучнији.

У Америци је истраживање, које је обавио Институт за истраживања, статистике и анкете (Pew Research Center), дошао до закључка да 15 одсто испитаника нема апсолутно никакву намеру да се вакцинише док је других 15 одсто изјавило да "највероватније" неће да се вакцинишу.

Одлука ФДА (Америчке федералне агенције за лекове) да суспендује вакцину "Џонсон и Џонсон" због ретких случајева церебралне тромбозе, довела је до тога да се поверење у вакцине које је последњих месеци било у порасту опет драстично смањи.

У Италији је слична ситуација са вакцином "Астра-Зенеке".

Узрок оклевања грађана

Два су основна узрока због којих су грађани неодлучни и несигурни када је о антиковид вакцинама реч: дезинформација и превелики број информација.

Дезинформације је феномен који не постоји само на интернету, тј. на социјалним мрежама.

Reputation Science је спровео истраживање на 215.000 онлајн садржаја који су објављени између фебруара и марта.

То истраживање је показало да су сајтови који пружају информације, као и портали медијских кућа, довели до тога да се каналише страх од вакцина, више него саме друштвене мреже.

Поверење у вакцине је нешто што је врло лабилно и мења се и у кратком временском периоду, најмање поверења имају грађани земаља са нестабилном политичком ситуацијом или у којима влада религиозни екстремизам као и у земљама, попут Италије, у којима су информације и одлуке о давању вакцина одређеним старосним групама биле мењане из часа у час што је довело и до промена у планирању читаве кампање.

По мишљењу Џенифер Реић, социолога са Универзитета у Денверу, у Колораду, која је и ауторка књиге Calling the Shots: Why parents reject vaccines, већина људи са којима ради мисли да је довољна "здравствена писменост", тј. уколико лекари јако верују у науку и дају исправне информације пацијентима, они ће бити у стању да сами донесу одлуке какве доносе и лекари. "То је потпуно погрешан став", каже она.

Већина италијанских грађана који су млађе генерације и који се још нису вакцинисали изјавили су да не осећају потребу да се вакцинишу, јер ако се до сада нису заразили неће ни сада, да ко жели да се заштити може да се вакцинише а њих треба да оставе на миру, док старији сматрају да вакцине нису сигурне те да све ово личи на добро изрежиран филм.

У многим земљама попут Италије свакодневно се чини много тога не би ли се људи навели да се вакцинишу, али по мишљењу експерата то је децентрализовано, неорганизовано и заправо се састоји од милион конверзација међу лекарима и пацијентима, колегама или пријатељима.

Почетком марта интерна кампања коју је спровела Клиника Мejo на медицинској непрофитној организацији показала је да се 90 одсто лекара вакцинисало.

Ипак, на питање новинара Њујоркера Бенџамина Валаса-Велса, зашто се нису вакцинисали сви, Роберт Џејкобсон, педијатар и експерт за вакцине у тој клиници, одговорио је: "И лекари су људска бића".

И у самој Италији људи запослени у здравству су се масовно одазвали вакцинацији, али не довољно, тако да је 1. априла донет декрет о њиховој обавезној вакцинацији.

Да ли је зелена пропусница решење

Да би се дошло до колективног имунитета потребно је да се вакцинише више од 70 oдсто особа (укључујући и особе које су стекле имунитет због прележане болести), а у Италији је са две дозе тренутно вакцинисано нешто више од 50 одсто, због чега стручњаци сматрају да ће то бити тешко остварив циљ.

Професор Басети из клинике Сан Мартино у Ђенови изјавио је да се "твоја слобода да се не вакцинишеш завршава тамо где почиње моја слобода да се не разболим", рекавши да су особе које одбијају да се вакцинишу против државе те да их је потребно ставити у локдаун све док се не вакцинишу.

Та изјава је изазвала велике дискусије у телевизијским дебатама у којима се говори да је немогуће наметати људима обавезу вакцинисања, као и зелена пропусница о којој ће у сваком моменту одлучити италијанска влада.

Очекује се да не буде баш потпуно исти као у Француској у којој су власници ресторана и кафића изјавили за медије да ће на овај начин имати већу штету него за време првог таласа, јер многи људи више неће долазити.

У овом моменту се од туриста тражи да пре уласка у дискотеке ураде тест који је бесплатан за Французе, али кошта око 30 евра за странце.

Многи туристи су изјавили да су се вакцинисали да би могли да се врате нормалном животу, одласку у ресторане и кафиће, и да се у противном не би вакцинисали.

Италијански угоститељи сматрају да је зелена пропусница погрешно решење и да они не желе да изигравају контролоре или полицајце, као и да ће доживети велику економску штету.

У Италији у овом моменту зелену пропусницу стручњаци дефинишу као мотивацију за вакцинисање, док га многи грађани доживљавају као уцену и условљавање, те ускраћивање личне слободе.

Психолог Тереза Гаваруци је такође изјавила за лист Република да стручњаци који позивају људе преко медија да се вакцинишу неће успети у тој намери јер су људи уморни од различитих мишљења, правила и информација, те да су они – што их више позивају – све више против вакцинације.

Сматра да је такође неуспешан покушај стручњака да апелују на алтруизам и да ће се особе вакцинисати како би заштитиле најстарије и колектив.

"Ово је индивидуалистичко друштво", изјавила је. Она подсећа да је вакцинација здравствених радника у Италији обавезна али да многи од њих још нису пристали да се вакцинишу и да им је уручено упозорење да то морају да ураде јер ће у супротном бити премештени или суспендовани са посла без плате.

Према њеном мишљењу, обавезна вакцинација за све грађане било би добро решење, као што је случај са одређеним вакцинама за децу које су обавезне од 2017. године.

С друге стране, људи не воле да буду ограничени у властитом избору и не воле наметнуте ствари тако да би се догодило, како сматра, да и они који нису априори против вакцина то постану.

У Аустралији су, у жељи да уплаше људе и наведу их да се вакцинишу, изабрали ТВ спот у коме се види жена којој је тешко да дише и гуши се због ковида. Др Гаваруци сматра да страх није добар пут, те да је највероватније једини начин мотивација и подстицај попут зелене пропуснице. Дакле, ко се вакцинише моћи ће да путује, иде у ресторане, плеше и живи као некад. 

Амерички антрополог Хејди Ларсон, директорка Vaccine Confidence Project, који се бави заштитом од дезинформисања у вези са вакцинама, сматра да није потребно убедити онај мали број људи који верују "да ће се претворити у шимпанзу" након вакцинације већ све остале, који су неодлучни.

Алтернативна медицина VS наука

Докторка Ларсон је изјавила за британски Индепендент да се појавио невероватно велики број "традиционалних исцелитеља" који су попунили онај простор који би требало да припада вакцинама.

Сматра да у свету расте тенденција ка "антихемијском лечењу, док се све већи број људи окреће лечењу природним путем" и то код средњег и вишег слоја становништва.

Дала је пример ћерке Оливије Њутн Џон која је изјавила да се она и мајка неће вакцинисати већ ће се уздати у "праву" медицину коју пружа мајка природа.

"Постоји огромно тржиште алтернативних лекова. Ширење лажних вести о вакцинама потиче од особа и сајтова који имају економски интерес у целој причи. Наиме, сајтови који нуде хрпу лажних информација су и они који имају највише реклама", показало је истраживање Центра за сузбијање дигиталне мржње (Center for Countering Digital Hate).

Реч је о једној врсти антиваксерске индустрије која није настала са ковидом већ много пре њега. На тржишту је могуће наћи и супстанце које се користе за детоксикацију оних који су морали да се вакцинишу.

И многи политичари, који нису следбеници "њу ејџа", мисле да је потребно окренути се природној медицини.

И политичару шаљу конфузне информације

У овом моменту у Италији политичари Матео Салвини и Ђорђа Мелони изјавили су да се још нису вакцинисали и да ће радо сачекати.

Наука, по својој природи није нешто што је 100 одсто сигурно, а особе траже да буду потпуно сигурне, изјавила је Ларсонова.

И међу политичарима има оних којима је тешко да схвате науку те су против вакцина. Политичари оклевају у одлукама, мењају их, морају да бране изборе до којих су дошли у прошлости или да објасне зашто сада предузимају друге мере, а то изазива ланчану реакцију и грађани не знају коме да верују, тако да сами трагају за истином.

Обавезна вакцинација, да или не?

Експерти сматрају да би увођење обавезне вакцинације изазвало врло негативне реакције и компликације, те сматрају да би таква одлука била контрапродуктивна.

Они наглашавају да би то донело више штете него користи. Ларсонова каже да грађанима треба на врло јасан начин објаснити ризике и добробити.

"Ја сваки пут, особама које ми траже 100 одсто гаранцију у вези са вакцинама, кажем да је нема. Да, вакцине нису сигурне 100 одсто јер ће врло мали број људи имати негативне ефекте, али исто тако им кажем да су вакцине хиљаду пута сигурније, јер уколико се не вакцинишу ризик да оболе од ковида, туберкулозе или полиомијелитиса је велики", каже Ларсонова.

Добробити и ризици

Стручњаци сматрају да је потребно да грађани схвате конкретну статистику, и да им треба детаљно објаснити који су све ризици и колико су велике користи.

У овом моменту се вакцина "Астра-Зенеке" у Италији не даје више људима млађим од 60 година и агенције за лекове истражују да ли је та вакцина заиста била узрок можданог крварења.

Тренутни подаци показују да је на 10 милиона вакцинисаних особа могуће да би 40 особа могло да има проблема са коагулацијом, а њих десет би могло и да изгуби живот.

Десет преминулих на 10 милиона људи значи једна могућност у милион: више-мање исти ризик да изгубимо живот у саобраћајној несрећи возећи 400 километара на сат, то су подаци које је изнео Би-Би-Си.

Такође додају да у групи од 10 милиона људи који нису вакцинисани око 40 мушкараца и 100 жена могу у сваком случају да имају церебралну тромбозу (у периоду од годину дана) са већим ризиком у доби између 18 до 50 година. То значи да говоримо о 12 случајева месечно.

Лекари су још у децембру прошле године донели одлуку да изложе јавности све ризике од вакцина, и оне најмање и оне највеће.

У Центру за безбедност здравља "Џонс Хопкинс" сматрају да је много боље да људи знају него да имају реакцију и помисле да су добили коронавирус након вакцинације.

Експерти такође сматрају да ће се временом смањити неповерење у вакцине, када људи увиде да они који су се вакцинисали нису имали никакве негативне последице.

С друге стране, велики број људи изјављује да се плаши дугорочних последица и тога да би управо они могли да буду део негативне статистике.

Експерти такође сматрају да би и сама чињеница да су агенције за лекове повукле одређене врсте вакцина док не истраже да ли постоји веза између њих и негативних последица, требало да смири људе, те да је то конкретан доказ да тзв. фармакомафија функционише.

Дакле, било који сигнал који доводи у сумњу сигурност вакцина треба да буде детаљно истражен, чак и ако је реч о једном случају у милион, сматрају одређени стручњаци.

То је битно јер људи немају поверења у фармацеутску индустрију па је, по мишљењу многих, битно да људи схвате да су вакцине излаз из драматичне ситуације која није повезана само са здрављем већ и са економијом и личним слободаама.

Према њиховом мишљењу, потребно би било да се вакцинација спроводи у местима која су блиски људима – у црквама, школама, продавницама, фризерским салонима.

Тренутна ситуација у Италији

Наслови у италијанским медијима су углавном "Зелена пропусница и вакцинација су једино што нам може вратити слободу". У сваком моменту се очекује одлука италијанске владе о новим правилима која се односе на зелену пропусницу, критеријуме око нових боја регија те могућу обавезу вакцинисања за све запослене у образовању.

Јавност је тренутно драстично подељена на оне који су апсолутно за вакцине и оне који су сумњичави, иако себе не сматрају антиваксерима, због чега се отварају велике дискусије и полемике на друштвеним мрежама и у медијима.

У Италији је 50,21 одсто становника, односно 27 милиона људи, примило обе дозе вакцине.  Највише њих добило је вакцину "Фајзера", затим "Модерне", "Астра-Зенеке" и "Џонсона".

Двеста хиљада људи који раде у просвети још се није вакцинисало као ни 2,5 милиона људи изнад 60 година.

Што се вакцина међу младима између 12 и 19 година тиче, проценат је низак, 25,5 одсто код деце од 12 до 14 година и 48,5 одсто код оних изнад четрнаест.

Тренутне информације говоре о томе да вакцине делују од девет до дванаест месеци те да ће 2022. бити потребна и трећа доза због нових варијанти а највероватније ће се прећи потпуно на вакцине мРНК.