Светски вирусолози упозоравају: Почело време пандемија, на планети више од 1,6 милиона вируса

По завршетку Светског здравственог самита у Риму, државе учеснице потписале су Римску декларацију, која је објављена на сајтовима Европске комисије и Италијанског здравственог института.

Пред сам самит, 26 светских стручњака, са Петером Пиотом на челу, у улози специјалног саветника председнице Ван дер Леyен, потписало је извештај.

Са скупа је поручено: "Ниједна земља се сама не може изборити с ковидом, морамо радити заједно, а пандемија се неће зауставити док сви не буду имали једнак приступ ресурсима."

Наиме, у овом моменту, на планети више од 1,6 милиона вируса кружи међу птицама и сисарима, од којих 700.000 може да пређе на човека. До сада је код човека идентификовано 250, док остали још нису прешли "с једне врсте на другу".

Вирусолог Петер Пиот, који је издвојио геном вируса еболе 1976. године, објаснио је да су вируси спретни јер су у сталној потрази за домаћином, било да су то биљке, животиње или људи, како би могли да се размножавају.

Пиот, који ради у Лондонској школи за хигијену и тропске болести, сматра да ковид неће бити последња смртоносна епидемија.

"Живимо у ери пандемија и мислим да ћемо их имати све више, кажњени смо јер не живимо у складу с природом", изјавио је на конференцији за новинаре.

Фактори нових епидемија

Пиот указује на факторе ширења пандемија: крчење шума и илегалну трговину дивљим животињама. Шуме покривају трећину земаљске кугле, али све их је мање, а уместо њих ничу фарме за одгајање животиња и свега што доноси профит.

Сваког минута на свету нестана шума величине фудбалског игралишта.

Не сме се заборавити ни глобално загревање, јер висока температура доноси нове болести. Инсекти попут комараца и крпеља, који су носиоци болести, шире се на већа и нова подручја.

Велике суше и поплаве, такође, доносе велике промене.

Које би нас пандемије могле погодити

Лајмова болест се све више шири у Северној Америци и Европи, па је Европски центар за контролу болести лансирао програм за ову болест коју преносе крпељи.

Велике и јаке кише погодују комарцима који преносе денга грозницу. Прошле године је више од три милиона људи у Јужној Америци оболело од денга грознице.

У току XIX конгреса италијанског Удружење за инфективне и тропске болести, познати италијански вирусолог из болнице "Сако" у Милану изјавио је да смо из "ове епидемије извукли важну лекцију да само заједно можемо да се супротставимо епидемијема попут ковида 19".

Без устручавања је изјавио да ће нове велике епидемије изазвати мултирезистентне клице, које представљају највећу претњу у овој деценији.

Вирусолог Матео Басети из клинике "Сан Мартино" у Ђенови нагласио је на скупу да би Италију могле погодити епидемије попут вируса западног Нила, до сада типичног за тропске пределе, који проузрокује тешке болести мозга.

Тако је и вирус "chikungunya", који преноси тиграсти комарац, био типичан за тропске пределе, а данас је уобичајен у региону Венето.

Исто се дешава и са жутом грозницом у Јужној Америци, коју преноси комарац заражен вирусом.

Разлика је у томе, каже Басети, што постоји вакцина за жуту грозницу и саветује се свима који одлазе у делове Јужне Америке са жутом грозницом да се претходно вакцинишу.

Упозорења стручњака су све чешћа

Др Иларија Капуа са Универзитета Уан хелт на Флориди сигурна је да ће нас погодити бар још једна озбиљна и опасна пандемија.

"Док је живота на земљи, биће и вируса, као и преноса заразе са животиње на човека", наводи др Капуа.

На Економском самиту у Италији обратила се званицама: "Не можемо више себи допустити једну овакву пандемију, морамо сада да инвестирамо у производњу вакцина које се могу чувати и на собној температури. Неопходно је планирати 20 година унапред."

Валтер Рикарди, саветник министра здравља Роберта Сперанце, сагласан је с Петером Пиотом да смо ушли у еру пандемија јер смо за то створили, нажалост, идеалне услове: сиромаштво, промискуитет између животиња и људи, климатске промене, а и човек се више креће па лакше него раније преноси вирус.

"Неће нам нокдаун задати ова пандемије, већ следећа, а видим да ми не покушавамо да се променимо, већ тежимо да се вратимо ранијем начину живота, што је погрешно. Морамо да се променимо."

Извештај стручњака: Ковид ће постати сезонски

У извештају који је потписало двадесет шест стручњака износе се мере које је потребно предузети не само да би се стало на крај овој пандемији већ да бисмо се припремили за нове.

Сматрају да ће коронавирус постати ендемичан са сезонским жариштима због смањења природног имунитета, због недовољног броја вакцина у свим деловима света и због нових варијанти на које досадашње вакцине неће деловати.

Каже и да ће нови талас погодити нарочито земље које немају довољно вакцина.

Истичу да медицинска опрема треба да буде свима доступна, па и земљама у развоју, треба пратити болест, стручњаци треба да размењују податке и треба запослити више лекара.

Како деловати данас за боље сутра

Колико ће следеће пандемије бити опасне, зависи од нас самих. Стручњаци из СЗО и ФАО треба да обрате пажњу на зоотехничке болести, узимајући у обзир да три четвртине инфективних болести долазе од животиња и стижу до човека "скоком с врсте на врсту".

Данашње инвестиције ће спасти будућност и циљ новонастале групе јесте да направи план глобалног деловања на дуже стазе, који ће спречити стварање нових жаришта болести попут птичјег грипа, мерса, еболе, зике и ковида.

Професор Масимо Гали сматра да је потребно радити на клиничком развоју иновативних молекула, али и на бољем и ефикаснијем коришћењу већ постојећих лекова (по његовом мишљену је несхватљиво зашто се тако мало говори о улози витамина Д у борби против ковида).

Потребно је да свака болница има један део посвећен инфектологији, не само са клиничке тачке гледишта, већ и са епидемијске. У међувремену, потребно је да наставимо са превенцијом: прање руку свуда и у сваком случају.

У Швајцарској се отвара банка опасних вируса 

Светска здравствена организација (СЗО) и Швајцарска потписале су пре неколико дана уговор на основу кога ће та земља бити домаћин Светске банке вируса, лабораторије где ће се чувати и проучавати основни патогени агенси, узрочници тешких болести, укључујући и коронавирус, који је изазвао светску пандемију.