Епидемиолошка криза и на "ковид шампиону" Тајвану

Власти у Тајпеју објавиле су почетком ове недеље да је број заражених на Тајвану прешао 300 дневно, што је највиши ниво од почетка епидемије.

Пацифичко острво са 23 милиона становника један је од региона света који је најбоље одговорио на епидемију ковида 19. 

Од јануара 2020. године, када је забележен први случај, па све до краја прошле недеље Тајван је укупно имао само око 2.000 заражених, уз 12 преминулих, што је остварио врло брзом реакцијом на вест о новој, тешкој форми упале плућа које су почеле да пристижу из Кине још у децембру 2019.

Та реакција се састојала од брзог, масовног тестирања у које су били укључени и они којима је претходно изречена дијагноза обичног грипа, од употребе апликације за паметне телефоне која је становништво обавештавала о томе на којим местима су се кретали заражени, као и строгог кућног карантина за оне који су били у контакту са зараженима, а који је укључивао и дневне обиласке од стране полиције и драконске новчане казне за прекршиоце.

Тајван је имао и ретку срећу да је у тренутку када је избила епдидемија ковида 19 на функцији подпредседника био човек који је по професији епидемиолог.

Последњих дана, међутим, дневни број заражених почео је да бележи негативне рекорде, јуче достигавши максимум од 333. Услед тога, влада у Тајпеју одлучила је да се биоскопи, библиотеке и школе затворе на две недеље, те поново ограничи улаз странцима. 

Дошло је и до масовног куповања и несташица појединих намирница, као што су тоалет папир и трајна храна, које су корисне у условима самоизолације.

Кашњење у вакцинисању

Као и на неким другим просторима источне Азије, попут Јапана и Јужне Кореје, где је у поређењу са земљама Запада апсолутни и пропорционални број заражених био мали, и на Тајвану власти су закасниле у набавци вакцина.

У томе је, поред уљуљканости због ниског броја оболелих, битну улогу одиграла и политика, јер то острво, као савезник САД, геополитички припада Западном блоку, због чега не може да се ослони на вакцине произведене у Кини и Русији.

Такође, Тајван, чије чланство у Светској здравственој организацији (СЗО) због политичких разлога блокира Кина, имао је и проблема да обезбеди довољно вакцина преко међународног програма Ковакс који подржава та организација. 

Упркос прошлим обећањима са Запада о томе да ће му бити испоручене знатне количине Астра-Зенекине вакцине, на Тајвану тренутно нема довољно цепива ни за потпуно вакцинисање свих здравствених радника, што је уз ширење новог, британског соја вируса, главни разлог за узнемиреност становништва.

Наиме, до сада, прву дозу примило је само нешто више од пола процента популације.

Међутим, док чека да наручених 20 милиона доза Астра-Зенеке и Модерне пристигну, Тајван развија сопствену вакцину, која би требало да постане доступна становништву за отприлике два месеца, што даје наду да ће то острво успети да обузда талас заразе који се тренутно њиме ваља и који су, верује се, покренули инфицирани пилоти теретних авиона који су путовали у иностранство.

Пример Тајвана, као и Вијетнама али и Јужне Кореје и Јапана, који су имали или изузетне или прихватљиве епидемиолошке резултате у прошлој години али сада бележе немиле рекорде у броју заражених и оболелих услед ширења нових заразнијих сојева вируса и великог кашњења у вакцинацији, показује да нема трајног решења за епидемију осим масовног цепљења становништва.