Ко су браћа Штрингман без којих не би било "Фајзер-Бионтек" вакцине, и чији је циљ - лек против рака

Септембра 2007. научници Угур Шахин и Озлем Туречи представили су Томасу Штрингману свој старт-ап Ганимед који истражује нову врсту лекова против рака, засновану на такозваној месинџер рибонуклеинској киселини (мРНА).

Након што је Штрингман кратко разговарао телефоном са својим братом Андреасом, вратио се у конференцијску салу и рекао: "Урадићемо то."

Браћа близанци и њихови суинвеститори придружили су се Ганимеду са високом сумом од 150 милиона евра. Положен је камен темељац за сарадњу са људима који убрзо потом основали "Бионтек" са седиштем у Мајнцу.

Скоро 13 година касније "Бионтек" производи прву западну и за сада најефикаснију вакцину против ковида 19.

Такве мале фирме не располажу ни новцем нити капацитетима да производ изведу на тржиште - што подразумева клиничке студије, најскупљи део у развоју нових лекова. Због тога се старт-ап удружио са много већим играчем, америчким фармацетуским дивом "Фајзером".

Шахин и Туречи, брачни пар научника турског порекла, сада се већ убраја у милијардере. Форбс процењује да су тешки око 7,1 милијарду долара. Али, ко су били људи који су у њих веровали на самом почетку, много пре пандемије короне?

Породица Штрингман

Једнојајчани близанци Андреас и Томас Штрингаман имају по 71 годину и одавно су постали мултимилијардери и то баш од фармацеутске индустрије.

Рођени су 16. фебруара 1950. у Милхајму на Руру. Отац им је био очни лекар који је 1956. основао Дурацхемие, малу фирму за производњу генеричких лекова. Тата Ернст Штрингман је први на немачко тржиште пласирао такав један антбиотик.

Пошто најстарији син Јохан није хтео да преузме очеву фабрику, већ је отворио своју лекарску ординацију у Минхену, то су урадили близанци - са својих тада 29 година.

Близанцима је у послу помогло то што имају различите вештине. Андреас, који је докторирао на медицини у САД, углавном је одговоран за науку, одобрења и производњу, док је Томас, који је докторирао економију у Немачкој, одговоран је за тржиште и спољну комуникацију.

Већ после седам година продају "Durachemie", за 100 милиона немачких марака и оснивају те 1986. године Хексал. Требало им је 20 година да направе највећег произвођача генерика у Европи. "Хексал" су 2005. продали за 5,6 милијарди евра швајцарском Новартису.

Повлаче се из активног бизниса, више не воде фирме - постају инвеститори. Живе у Тегерзеу у Баварској. Андреас има двоје деце, а Томас четворо.

У једном интервјуу за Менаџер магазин близанци су рекли да је то што имају укупно шесторо деце био разлог да продају "Хексал": "'Хексал' је био једна велика јединица, нојево јаје. Да бисмо га поделили на шесторо деце, морали бисмо да га разбијемо. Дакле, наш план је био да од нојевог јајета направимо пуно кокошјих јаја, јер их је лакше поделити."

Хиперактивни Доктореси

А какви су људи браћа милијардери? У Хексалу су их две деценије углавном називали само "доктореси". У књизи "Хексал капитализам, успон браће Штрингман" ауторка Хајде Нојкирхен пише: "Нису могли да се дисциплинују нити да се клоне било чега. Све их је занимало. Уопште нису били сујетни. Радовали су се својим добрим идејама, али су и запослене увек подстицали да испробају нове ствари. Компанија је у потпуности била прилагођена њиховим личностима - и сви запослени су их следили."

"Менаџмент корпорације функционише првенствено методом контроле", рекао је Томас Штрингман у једном интервјуу. Борба против хијерархија, тврди, руши предузетнички дух.

Нојкирхен пише да је "Хексал овај проблем управљања, када су вође компанија јачи од организације, делио са многим другим компанијама које воде харизматични власници - као што је то на пример био Епл у време Стива Џобса. Људи као они су фантастични генератори идеја - али својом блиставом креативношћу представљају и висок ризик за своје компаније."

Спремност на ризик је остала и након што су постали инвеститори. Углавном су улагали у биотехнолгију која је већ "уништила" огроман новац инвеститора, поготову почетком миленијума - истраживања могу да трају дуго и често никада не доведу до резултата.

Зато је интересантно много година касније прочитати шта је Томас Штрингман рекао за Менаџер магазин 2008. Констатујући да се близанци нарочито интересују за хронично неуспешну немачку биотехнолгију те да су после суоснивача САП Дитмара Хопа највећи инвеститори, тај лист пита: Да ли је то нови хоби милијардера?

Томас каже да је то „исправни ангажман за стрпљиве инвеститоре као што смо ми".

"Традиционално научно истраживање је исцрпљено у неким областима, посебно када све чешће мора да обраћа и пажњу на трошкове. Већ више од половине нових одобрених лекова дугујемо услугама углавном малих биотехнолошких компанија. А пропорција ће сигурно и даље нагло расти".

На питање како бирају компаније, Томас каже да им се "много људи директно јавља. Овде у Минхену имамо малу породичну канцеларију Атос, са седморо људи, која управља нашим иметком. Користимо и спољне саветнике. Тако долазе идеје. А имамо и инвестициони одбор који заједно са нама одлучује да ли треба да инвестирамо. То може брзо да иде. Увек улажемо само у људе, а не у производе или пројекте".

Сан је лек против рака

Близанци Штрингманн очигледно не одустају од посебно одабраних, рискантних инвестиција, имају на видику нову немачку компанију: минхенску лабораторију за леукемију МЛЛ. Визија оснивача МЛЛ је запањујуће слична визији оснивача "Бионтека": једног дана ће сваки пацијент са карциномом бити лечен леком који је по његовој мери, прилагођен индивидуалним потребама.

Томас Хаферлах, директор МЛЛ-а основаног 2005, каже да "нам предстоји скок у технологији који је сличан оном од телефона са бројчаником до паметног телефона".

Сваке године само у Немачкој од леукемије оболи око 14.000 људи. Успех терапије у великој мери зависи од времена и тачности дијагнозе. То је област Минхенске лабораторије за леукемију (МЛЛ). Отприлике 200 запослених анализира узорке од око 60 процената свих пацијената са леукемијом у Немачкој - више од 80.000 годишње.

Према добро упућеним изворима, браћа Штрингман који су у немачке биотехнолошке фирме пре пандемије уложили најмање пола милијарде, говоре о могућем мањинском уделу у МЛЛ-у.

У интервјуу пре дванаест година браћа којој припада половина акција "Бионтека" чија се вредност сада процењује на 24 милијарде долара, рекли су шта желе: "Развити лек против рака који не само да продужава живот, већ и побеђује тумор. Такав лек би био апсолутни врхунац, трешња на торти".