“Баба и деда могу на Мајорку, а ја не смем ни да излазим са друштвом"

Млади људи имају другачији осећај за време, па им тако и ово време короне и ограничења делује дуже него одраслима.

"Као 16-годишњак пропустио сам шеснаестину свог досадашњег живота", каже гимназијалац Паскал Х. у разговору за Дојче веле. "Код једног 40-годишњака је то четрдесетина."

Паскал је рукометаш и највише му недостаје тимски спорт. "Друштвени контакт ми екстремно много недостаје - а притом нисам једини."

О деци и младима у време пандемије се у Немачкој мало говорило. У међувремену се то полако мења. И неки политичари захтевају да се више у обзир узме оптерећење деце и младих.

Питање солидарности 

Док се у међувремену расправља о враћању неких основних права особама које су вакцинисане, за бројне младе ће вероватно и ово лето проћи без путовања, концерата и забава. Јер, и код вакцинисања су млади на крају листе приоритета. А за оне млађе од 16 година још ни једна вакцина није одобрена. То би међутим до лета, кажу политичари, могло да се промени, али ни то није сигурно.

А инфекције погађају и младе људе. „Деца и млади су тренутно групе код којих је број заражених још увек веома велик", саопштено је из института Роберт Кох.

Млађи људи, још незаштићени, зависе о солидарности друштва. Солидарности коју су "они дуго показивали како би штитили угрожене групе", каже потпредседник института Роберт Кох Ларс Шаде. Били су веома ограничени да би се избегле заразе и заштитили старији и да би болнице биле поштеђене још већег оптерећења.

"Заједно у пандемију, заједно из пандемије" 

О каквој солидарности конкретно може да се говори? "Заједно смо ушли у пандемију и заједно бисмо из ње требало да изађено", каже Паскал. "А не да једни могу да раде све, а други морају да чекају." То није права солидарност "да моји бака и деда могу да лете на Мајорку, а да ја не смем да се налазим са пријатељима".

Притом Паскал наглашава да не жели да га погрешно разумеју. Редослед вакцинисања он сматра исправним. Логично му је да се људима са мањим ризиком врате одређена права - и да им то треба приуштити.

"Али, сада на крају би могло да се каже, мало ћемо да се стрпимо док и они не буду вакцинисани или док барем ограничења не буду укинута за све - то је мало незгодно".

Повећане социјалне разлике

Охрабрити младе да покажу своје емоције, то има за циљ и хришћанска организација за помоћ деци Ворлдвижн (Worldvision). Та организација редовно објављује студије о положају деце. Пре објављивања комплетне студије у Берлину, одвојено је на дигиталној конференцији представљен део о младима током корона пандемије. Прошлог лета су вођени разговори са по петнаесторо деце и младих из Гане и Немачке, старости између 6 и 16 година, о томе како се осећају за време мера ограничења. Студија ће ове године бити још проширена.

Тежиште је било на последицама онлајн-наставе. И у Немачкој су, у зависности од броја зараза, школе или затворене или се наизменично одржава настава у школи и преко интернета.

Пандемија је појачала постојеће социјалне разлике, каже ауторка студије Катерина Роде-Абуба. Учествовање у настави одређивале су финансијске и друге могућности родитеља.

То је некада значило и да су деца морала да се брину о млађој браћи и сестрама. "Онда преко дана нисам могла да радим школске задатке", каже 12-годишња Ванеса, коју цитира ова студија. "Морала сам да се играм са малим братом или ми је он сметао и нервирао ме."

Политика би морала да се побрине да се супротстави негативним последицама онлајн-наставе, захтева Ворлдвижн.

"Онлајн настава има и предности"

У Немачкој је то делимично већ у плану. Ускоро би за надокнађивање пропуштеног у образовању током пандемије требало да буде издвојено две милијарде евра. О појединостима се још расправља, али тежиште је јасно: надокнађивање пропуштеног у учењу, рецимо кроз додатне часове за децу.

И гимназијалац Паскал сматра да је то исправно, јер су нарочито деца из сиромашнијих породица била закинута. Али, он од политике жели нешто друго:

"Свака девојка и сваки младић би требало да добију компјутер у руке - потпуно небирократски."

Осим тога, заостаци у образовању можда уопште не би били тако велики "када би све учитељице и учитељи били обучени за паметну организацију онлајн наставе".

Он сматра да наизменична настава у школи и онлајн настава имају и предности. "Свако за себе може да утврди, како може најбоље да учи. Делимично сам може да испланира време." То подстиче "самодисциплину и самоорганизацију". Његова млађа сестра - која иде у шести разред - рекла му је да је онлајн настава за њу некад и опуштање. Одмор је за њу онда заиста време мировања.

"Мора да се промени начин размишљања", захтева Паскал. И очекује већу флексибилност. Још увек влада мишљење да је „настава у школи једина права, оно што је увек функционисало и што увек мора да функционише".

Можда би то могла да буде поука из пандемије: да би се добила свеобухватна слика требало би више разговарати са децом и младима о њиховим искуствима са локдауном. Тако би се можда дошло и до неких неочекиваних открића.