недеља, 11.04.2021, 06:00 -> 09:51
Извор: Дојче веле (DW)
Корона наставља са мутацијама – да ли је П.1 смртоноснији и да ли вакцине делују
Медији стално шире вести о новим, наводно још опаснијим сојевима вируса. Колико је опасан мутант П.1? Појавио се у јануару у Бразилу, а међувремену је стигао и до Европе.
Поуздана интернет адреса за проверу медицинских података "pubmed" Националне медицинске библиотеке америчке владе која сакупља медицинске чланке из читавог света, до почетка априла није нашла много научних података о соју вируса П.1. Ипак, наводи научни рад са севера Бразила који показује да се тај сој понаша нетипично и да би се могло закључити да је заразнији од "класичне" варијанте.
Вирус се у Бразилу шири вртоглавом брзином и према подацима од 8. априла је у тој земљи заражено више од 13 милиона људи – на 211 милиона становника.
А да ли је тај сој толико смртоноснији, то је тешко рећи: тачно је да је број умрлих драстично порастао, почетком јануара је умирало по око 1.000 људи сваког дана, сад их је већ и по 3.000. Али ту треба узети у обзир да је и здравство готово колабирало.
Исто тако је само претпоставка која се преноси у медијима како је тамо већ 90 одсто новооболелих од тог новог соја: због стања у тамошњем здравству је немогуће проверавати генетски код вируса код сваког оболелог.
Шта се зна о соју П.1?
Исто тако је неспорно да је тај сој већ регистрован и у Мексику или Колумбији, а стигао је и у Европу, у Белгију и Шведску.
Сој П.1 је утврђен 10. јануара у Бразилу и на вирусу САРС-КоВ-2 је створио већ 17 мутација од којих су три на "бодљикавом" протеину, по чему се може закључити да тако лакше продире у ћелије. Проблематична је и мутација Е484К која, опет тек како се претпоставља, може довести до обољења и оних особа које су већ преболеле корону и које су створиле имунитет.
Тај закључак је утемељен на чињеници да се сој П.1 посебно шири по бразилској савезној држави Манаус, јер је тамо много особа оболело од короне већ у првом таласу пандемије.
Претпоставља се и да тај сој има сличности с јужноафричком мутацијом Б.1.351, али се верује како су те промене настале независно.
Да ли је ток болести тежи код тог соја?
Према досадашњим искуствима из других земаља, лекари су склони да кажу – не, није. Али тешко је дефинитивно одговорити, баш због повећане заразности и претрпаности болница.
Делује ли вакцина и против соја П.1?
И ту још нема једноставног одговора: познато је да препарати "Астра-Зенеке" и "Бионтек–Фајзера" у лабораторији стварају антитела и против соја П.1, али је познато и да "Астра-Зенека" није толико делотворна против вируса са "јужноафричком" мутацијом Б.1.351.
Но, већ се и с другим препаратима показало како и цепљене особе могу бити "нападнуте" вирусом, али како је онда ток болести много блажи. Утолико се може рећи и да постојеће вакцине до неке мере делују и против соја П.1, али о томе се још интензивно истражује.
Коментари