Богати су разграбили вакцине

Већ до краја године би на тржишту могле да се нађу стотине милиона доза одобрених вакцина. Али, према студији америчког универзитета Дјук (Duke University), већ сада су половину производње за себе обезбедиле најбогатије земље чије становништво чини тек мали део светске популације.

Чињенице говоре супротно од лепих речи које су се чуле о покретању глобалне платформе Ковакс (Covax) где је, под вођством Светске здравствене организације (СЗО), окупљено 186 држава које би требало да учествују у праведној расподели вакцина.

"Заједно обезбеђујемо милионе доза за сиромашне земље", рекла је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Европска унија је за систем Ковакс донирала 800 милиона евра. Па ипак, до краја године ће овај систем обезбедити дозе вакцине довољне за имунизацију свега 200 милиона људи широм света.

Хуманитарна организација Лекари без граница критикује што Ковакс не располаже довољним средствима и зависи од донација. Осим тога, кажу у овој организацији, богате земље су разграбиле све вакцине којих су могле да се дочепају.

Рецимо, Европска унија је већ до краја идуће године обезбедила две милијарде доза, што је довољно за имунизацију милијарду људи - а ЕУ ће, без Велике Британије, имати око 450 милиона становника.

Прескупе вакцине

"Свакако је достигнута димензија да Европа може нешто и да препусти другима", каже европски посланик и лекар Петер Лизе. Тај немачки демохришћанин наглашава да је важно што уговори Брисела и произвођача вакцина изричито допуштају да ЕУ „бесплатно или за мале паре" уступи вакцине трећим земљама.

Тако се цементира зависност земаља у развоју од ЕУ, критикује Ане Јунг из организације за људска права Медико интернешнал. „То не може да реши начелно питање праведне расподеле вакцина."

Уз то постоји и проблем са транспортом, превасходно Бајонтекове вакцине коју производи амерички Фајзер - та вакцина мора да буде у посебним замрзивачима на минус 70 степени. Како је недавно за ДW рекао немачки научник Михаел Пионтек, одржавање тако хладног ланца није могуће у три четвртине света.

Пионтек је указао да су цене вакцина претеране. Рецимо, познато је да САД плаћају Бајонтекову вакцину 17 долара по дози, дакле 34 долара по особи. Пионтек, који такође ради на развоју вакцине на бази квасца и већ је продао лиценце двема великим азијским фирмама, тврди да ће његова вакцина моћи да кошта мање од једног евра по дози.

Масовна производња уместо заштите патената

Неки критичари подсећају да је ЕУ из буџета - дакле новцем свих грађана - издашно подржала истраживања те да зато на неки начин полаже права и на вакцину као крајњи производ.

"Право на здравље код насушно неопходних вакцина има такву тежину, да би вакцине могле да се прогласе глобалним јавним добром", сматра Карина Тојрер из Европског центра за уставна и људска права. Она подсећа да споразум о интелектуалној својини (ТРИПС) омогућава државама да ограниче права фирми на патент у случају здравствене кризе.

У преводу, државе би могле да обавежу произвођаче вакцина да поделе лиценце за производњу. Но за тим механизмом се ретко посеже јер се државе плаше тужби фирми за одштете које могу да коштају милијарде.

Довољно би било да се заштита патента на вакцину укине до сузбијања пандемије, као што траже Индија и Јужноафричка Република, две земље тешко погођене короном. Тако би се вакцина могла производити свуда.

Иако ту идеју подржава СЗО, индустријске земље је блокирају, укључујући и Европску унију. На то указује посланица Зелених у Европском парламенту Јута Паулус:

"Нико није заштићен док сви нисмо заштићени. Волели бисмо да Европска унија овде покаже мало више солидарности."

ЕУ има прилику да промени приступ још пре празника. Средином децембра Светска трговинска организација треба да расправи питање патената - између осталог, и оних медицинских.