Протест и насиље у Лајпцигу - "огољени егоизам који се мора истрпети"

Више од 20.000 људи је у суботу у Лајпцигу протестовало против мера Владе за сузбијање пандемије. Скуп је најпре текао мирно, док полиција није решила да га распусти због непоштовања хигијенских мера. Према полицији, око 90 одсто учесника није носило прописане маске, а није држано ни одстојање.

На окупљање је позвала организација "Кверденкер" коју многи неки медији описују као десничарску.

Неколико хиљада демонстраната задржало се и када су протести потом постали насилни. Уз то се у четврти Kоневиц, познатој по присуству радикалних левичара, окупило око 500 особа "спремних на насиље" које су запалиле барикаде.

Биланс овог дана у Лајпцигу била су 102 кривична дела, од којих 14 напада на полицајце и 13 наношења телесних повреда. Било је и напада на новинаре. Приведено је 13 особа.

Претходно је Виши управни суд оборио одлуку градских власти и дозволио окупљање до 16.000 особа, али без протестне шетње, која се ипак десила. Полиција пак није спречила шетњу већ је само покушавала да исконтролише масу.

"То је у разним погледима био скандалозан дан", пише локални лист Лајпцигер фолксцајтунг.

Најпре је Виши управни суд дао зелено светло да се усред града одигра догађај на којем би у великом стилу могао да се прошири вирус. Онда су дошли демонстранти који су, истина, већином били мирољубиви, али их је болело уво за хигијенске мере."

"Напослетку је држава капитулирала пред разулареном масом којој је допуштено да уради нешто што овај град није заслужио: људи који верују да живимо у диктатури обишли су круг улицама око центра града – алудирајући тако на шетње током мирне револуције 1989. године. Полиција их је на крају пустила да то чине јер је, упркос великом броју полицајаца, била бројчано немоћна да заустави шетњу", критикује лист из Лајпцига.

Мителдојче цајтунг (Хале) пише о "огледном примеру" како су институције попут судова и полиције упрегнуте за потребе организација које су најавиле протесте, али које нису спремне да преузму одговорност "ни за то што се није држало одстојање, ни за обавезу ношења маске, ни за антисемитске испаде, ни за хулигане и неонацисте који су хтели да покажу мишиће. Нити за левичарске екстремисте који су у четврти Kоневиц искористили хаотично стање за своје циљеве."

Минхенски Зидојче цајтунг наводи да је радни задатак полиције био негде између "незахвалног и немогућег" јер је ваљало уразумити десетине хиљада људи. "Али када се подвуче црта, недовољно је да полиција слегне раменима и каже да нажалост ништа није могла да предузме. Па ко онда може?".

Лист Ханделсблат (Диселдорф) пише да немачки Устав штити слободу мишљења и окупљања те да је добро што немачки судови доносе одлуке у складу са законом, а не политичким опортунизмом. "Позиви на забрану 'корона-демонстрација' уз аргумент да се тамо ионако нико не придржава ношења маске и одстојања могу једино бити муниција за теоретичаре завере."

"Већина грађана одлучно подржава политику Владе у доба короне. А опет, то не значи да је свака појединачна мера смислена и зато је важно да се о тим правилима расправља. Најбоље тамо где је и место демократским дебатама - у парламенту", пише Ханделсблат, уз констатацију да дебата у Бундестагу вероватно не би задовољила оне који су демонстрирали у Лајпцигу.

"Али још можемо бити сигурни да протест у Лајпцигу представља само малу мањину, и зато можемо и морамо да истрпимо оно што се тамо дешавало. Ми смо народ - а не они који су у суботу протестовали на улицама без икаквог поштовања, пристојности и увиђавности", додаје лист.

Ноје оснабрикер цајтунг закључује: "Масовна окупљања где већ у најави никог није брига за ношење маске јесу огољени егоизам. Јер, појединац нема права да самостално одлучи хоће ли се изложити ризику од заразе – ако тако може да постане претња за друге који се понашају пажљиво."