Немачки имунолог: Успех би био ако вакцина макар ублажи ток болести

У трци за проналажење вакцине против коронавируса учествује преко 170 лабораторија. Њих седам је стигло до завршне фазе клиничког тестирања. Процеси који иначе трају годинама, сада се одвијају рекордном брзином. Јер ради се о животу и смрти, новцу и моћи.

Али да ли уопште може да буде речи о било каквим ловорикама? Да ли је вакцина заиста решење за све, као што се често говори у јавним дебатама?

"Лично бих био задовољан када би постојала сигурна вакцина, која мора да се освежи на сваке две године, али која би имала снажан утицај на ток болести", каже познати немачки имунолог Томас Камрат.

"Можда вакцина неће спречити кијавицу или друге лакше симптоме. Међутим, најмање што се очекује јесте да спречи респираторну инсуфицијенцију и тешка оштећања органа. Ако би вакцина само успела да ток болести који води ка смрти претвори у блажи облик, то би за мене био успех. Све више од тога био би веома велики успех", прича Камрат у интервјуу за Дојче веле.

Да није пребрзо?

Развој вакцине је и првокласно политичко питање. Русија је пожурила да одобри вакцину, а амерички председник Доналд Трамп верује да Управа за храну и лекове (ФДА) САД, намерно кочи рад на развоју вакцине, како би спречила да се председник пре истека мандата покаже као успешен борац против пандемије.

Томас Камрат, који је директор Института за имунологију на Универзитетској клиници у Јени и председник Немачког друштва за имунологију, каже да није скептичан већ "одушевљен" брзином којом се ради на вакцини.

Иначе, потребно је по десетак година док нека вакцине не уђе у масовну производњу, а рекордер је за сада вакцина против еболе која се појавила након пет година рада.

"А сада је све још брже", каже Камрат, додајући да се ипак није кренуло од нуле, јер је већ познато који протеин је добар одговор на САРС-вирусе и да су кинески научници још у јануару на интернет поставили секвенцу вируса.

"Брзину читавог процеса повећава што кораци, који су иначе ишли један за другим, сада иду паралелно. На пример, већ сада се стварају производни погони за вакцине које можда никада неће постојати", наводи научник.

"Међутим, ни у којем случају не сме да се деси да сигурносна тестирања постану лабавија него иначе! Колико год да је ситуација тешка, ипак су симптоми код 80 одсто људи, ако их уопште и имају, прилично слаби. То значи да, ако се против нечег таквог вакцинишем, морам да будем веома сигуран да неће настати никаква штета! На крају крајева вакцину дајемо здравим људима", упозорава Камрат.

"Имунитет крда – камено доба"

Коментаришући поједина залагања да се друштво прокужи, то јест да се зараза циљано лагано шири као би се стекао имунитет крда, немачки имунолог каже: "Ако погледате колике би стопе заразе биле потребне и колика би била смртност, онда је то метод из каменог доба."

Недавна вест из Хонгконга да је могуће двапут се заразити коронавирусом, учинила је расправу излишном: "Сада морамо полазити од тога да имунитет не траје доживотно. Зато се надам да се нико више неће залагати за имунитет крда. Имунитет крда се постиже вакцинацијом", категоричан је Камрат.

Пред ову јесен препоручује вакцинацију против грипа.

"Са једне стране, због личне заштите, јер још увек не знамо да ли ће имуни систем због грипа у тој мери да ослаби, да ће постати подложнији ковиду. Са друге стране, да се не би преоптеретио здравствени систем. И грип је такође повезан са одређеном смртношћу. Симптоми могу да буду слични, тако да у болници није могуће одмах разликовати да ли се ради о грипу или ковиду 19", објашњава Камрат.

Када и ако вакцина против короне стигне, Камрат се нада да ће бити ефикасна код старијих људи.

"Онда би вакцину најпре требало да добију старији људи и они који већ имају здравствених проблема. Такође и они који су нарочито изложени и код којих постоји висок ризик да би могли да прошире вирус. Млад, здрав човек који живи у шумској колиби, вероватно је последњи који би требало да буде вакцинисан", закључује имунолог у разговору за Дојче веле.