Др Шеклер пита зашто корона није предизборна тема - вирус неће нестати

Ових дана Њујорк тајмс је пренео истраживање тима америчких научника које се односи на мутације ковида 19. Објавили су да је да је на почетку вирус имао неколико мутација, а да је овај последњи - омикрон био знатно инфективнији, лакше се ширио и био отпорнији на вакцине од оргиналног соја који се први пут појавио у Вухану у Кини.

Вирусолог и микробиолог Ветеринарског специјалистичког института у Краљеву Миланкo Шеклер објашњава да је било неколико сојева коронавируса, а да сада сојеви имају подсојеве или подлиније.

"Тако је делта имала скоро 200 различитих линија, омикрон има неколико линија које се битније разликују од почетног омикрон соја и то је нешто што је крајње нормално код вируса, сви они мутирају", истиче Шеклер.

Каже да су и први оригинални сојеви мутирали, али да се вирус налази под имуним притиском како време пролази, како се прилагођава новом домаћину, али и како процес вакцинације одмиче.

"То значи да он у почетку и нема неке потребе да брзо мутира - сви су осетљиви и само прелази са човека на човека. Када вирус сада са неког зараженог треба да пређе на вакцинисаног, има одређени притисак и не може лако да га инфицира. У највећем броју случајева не успева уопште да га инфицира, а у случајевима када успе, обично су то облици вируса који су мутирали и успели да се промене да би се пробили кроз имунитет", објашњава доктор Шеклер.

Наглашава да то значи да се и вирус прилагођава људима, а не само људи вирусу.

"Није се десило да се створио нови сој, а да вакцине нису штитиле"

Вакцине против коронавируса обучавају имуни систем да препозна одређени део оригиналног вируса - 201 аминокиселину која омогућава вирусу да се закачи на људске ћелије. Само две од тих аминокиселина су мутиране у делта варијанти.

Научници су у истраживању рекли да постоји скоро 2.000 других начина на које би 201 циљана аминокиселина могла да мутира и још увек може да се веже за људске ћелије.

Доктор Шеклер објашњава да се ради о малом делу вируса који је протеински што значи да су његове основне јединице аминокиселине и то у одређеном редоследу и одређеном положају.

"Ако замислимо аминокиселине као да су перлице на једној оглици, да су све различитих боја и да их има 23, 24 и да онда узмете ту огрлицу која се састоји од 1.200 аминокиселина и згужвате је у одређеном облику - то је протеин који се везује за рецепторе ћелија у људском организму", наводи Шеклер.

Каже да када се промене поједине перлице у редоследу или дужина огрлице, промне делују као мале и тешко приметне, али су рецептори односно вирус врло осетљиви и на такве минималне промене.

"Реагују тако што ће вирус лакше да се везује или ће много теже да се везује или неће моћи да се везује. Исто тако и у односу на имунитет који смо добили од вакцине - или ће у потпуности одговарати даље или може да се деси да у потпуности не одговара, али то се до сада ниједном није десило. Никада се није десило да се створио нови сој, а да у потпуности претходне вакцине нису штитиле. Увек су штитиле у нешто мањем проценту, али су штитиле", наглашава доктор Шеклер.

Напомиње да то није једини имуни део, већ постоји и ћелијски који је много више отпоран на појединачне промене и који вирус препознаје као целину, а не само на основу парчета.

"Коронавирус неће нестати"

Доктор Шеклер каже да не можемо да се договарамо са вирусом и усмеравамо га у правцу да сваки наредни сој буде заразнији и са блажим симптомима, али наглашава да за сада природан процес еволуције и искуства показују да се то углавном дешава.

"Није ни правило да он буде сваки пут заразнији, али је правило да уколико постане заразнији буде мање патоген. Због повећања брзине ширења, он губи ма снази односно на могућности да изазива теже симптоме", објашњава Шеклер.

Каже да је то дугогодишњи процес, где се уз помоћ вакцина, прележавања и еволуције треба прилагодити вирусу.

"Он неће нестати, ја сам то говорио од самог почетка. Једини начин да се ово заврши јесте да он постане и пети коронавирус код људи којим се нико не бави, осим експерата, а да огромну већину уопште не занима, као што медије сада не занима свињски грип којег има и данас и који се шири у сезони грипа у неколико десетина процената сваке године у Србији", каже Шеклер.

"Дај да не кажем нешто против невакцинисаних јер треба и они да ме заокруже"

Доктор Шеклер истиче да се ситуација мења набоље, али да једна ствар мора да буде јасна "паметњаковићима који се нису вакцинисали" - европске земље које укидају мере су прешле праг од око 90 одсто вакцинисаних, док је Србија на 50 процената.

"Ми бисмо хтели да се понашамо као и сви они, заборављајући да смо 50 одсто слабији од њих и да нисмо радили на нашој вакцинацији. Имате ситуацију да избеглице које одлазе из Украјине у Русију прво буду одведене на пункт за вакцинацију. Људи који су измучени и гладни, а прво што држава мисли јесте да их заштити од могуће заразе јер знају да је вирус и даље јак, поготов за особе са слабијим имуним системом", истиче Шеклер.

Наглашава да је то порука "квазипатриотским организацијама и професионалним Србима" којима су, како каже, уста пуна будућности Србије и који, тврди, најчешће шире вести како је вирус измишљен, како је то глупост и како "Запад узима лову".

"Ја их питам како је онда могуће да њихов омиљени лик Путин наређује да се сви вакцинишу, па и и збеглице. Једини пут ка изласку из ове пандемије јесте вакцинација. Видим да корона није уопште у фокусу изборних тема и странака које учествују. Изгледа да их то не занима зато што изгледа и једне и друге подједнако занимају сви гласови - и вакцинисаних и невакцинисаних, па дај да не кажем нешто против невакцинисаних јер треба и они да ме заокруже. То је политизација и то ме нервира", наглашава Шеклер.

Што се тиче четврте дозе вакцине против коронавируса, доктор Шеклер каже да би требало да је приме старије и особе које имају хроничне болести и код којих је очекивано да неће имати јак имуни одговор као здраве особе. Наглашава да четврта доза неће да штети, а може да помогне и свим осталим људима који желе да је приме.