Од понедељка ђаци поново у клупама – колико је распуст допринео мањем броју заражене деце

Др Снежана Рсовац, начелница интензивне неге на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, рекла је да је на тој клиници број деце заражене коронавирусом видљиво мањи у последњих седам дана.

"Ковид позитивна деца су у већини случајева била асимптоматска, у суштини, само са основном болешћу због које су морали код нас да се хоспитализују. Имало је и деце која су имала одређене симптоме, али ниједно које је захтевало механичку вентилацију", навела је др Рсовац.

Истакла је да је смањење контаката и контрола допринела мањем броју деце заражене омикрон сојем, који је заразнији.

Говорећи о деци која су имала компликације, др Снежана Рсовац рекла је да су та деца најчешће имала бронхиолитис - стање када се дете гуши, кашље и нема довољно кисеоника и додала да су добро реаговала на терапију, као и да је било мање пнеумонија и сличних компликација.

Истакла је да је вирус измутирао и да су се променили брзина његовог преношења и вирулентност у односу на почетни стадијум.

"И даље се он везује преко АЦЕ рецептора, и даље је спајк протеин тај шиљак који хвата рецепторе, али како је модалитет самог вируса и промена у спајк протеину и Н-протеину, везано за структуру самог вируса, онда је и приљежност за децу постала већа. Деца ипак имају одређени број таквих рецептора", навела је др Рсовац.

Говорећи о случају девојчице која је за три недеље два пута била позитивна на коронавирус, а у између два теста добила је и негативан тест, др Рсовац је истакла да постоје две могућности - лажно негативан тест или реинфекција.

"Прва могућност, лажно негативан тест између, јер сваки од ових тестова има неки ниво специфичности, сензитивности за препознавање партикула вируса, ако пи-си-ар, односно антигенски тестови на тај начин откривају присуство вируса", казала је др Рсовац и додала је да је могуће да се догодила и реинфекција другим сојем, што се, како је истакла, ретко дешавало.

"Увек постоје групе деце које су под већим ризиком од сваког вируса"

Нагласила је да увек постоје групе деце које су под већим ризиком од сваког вируса.

"То су сва деца која имају коморбидитете, деца која су са хематолошким или онколошким обољењима, ендокринолошким, хроничне кардиоваскуларне болести које постоје код деце, урођене грешке метаболизма и деца која имају или примарну имунодефицијенцију или ону секундарну, услед узимања одређених лекова у склопу лечења основних болести", објаснила је докторка.

Др Рсовац је објаснила да су деца која су се заразила омикрон сојем у већој мери имала краткотрајну температуру, као и да су се, код деце која су имала јасну и благу клиничку слику и код којих је окружење позитивно на коронавирус, одлучивали да их не тестирају.

Нагласила је да су, на неки начин, друге вирусне инфекције потиснуте када је један вирус водећи, а може постојати и обична прехлада која се одликује симптомима сличним грипу, али да је малаксалост дужа код грипа.

Одговарајући на питање због чега је старосна граница за вакцинацију постављена на 12 година, др Рсовац је објаснила да се увек креће од одређених стратификација узраста када је у питању тестирање лекова и да су деца најосетљивија.

"Треба много тога приложити да би се спровела таква студија на деци. Између осталог, за ту старију групу која више нагиње адолесценцији и одраслима, 12. година је доба када ми делимо детињство за улазак у пубертет и адолесценцију", казала је др Рсовац.

Додала је да су разни разлози родитеља који не желе да вакцнишу децу, од страха да ли ће уопште деловати до тога да родитељи сматрају да деца не могу да се заразе.

Др Рсовац је објаснила да је код деце слична варијанта вируса код одраслих и да на истом принципу делује и на крвне судове и на ткиво и додала да се нада да се на пролеће неће говорити о коронавирусу.

Напоменула је да алергијске реакције на полен већ сад почињу и да 40 одсто одрасле популације има неку врсту алергијског ринитиса и да је савет да се придржавају прописане терапије.