Последице након прележаног ковида – које промене је донео омикрон

Михаило Стјепановић је, гостујући у емисији Наздравље, рекао да пацијенти заражени омикроном најчешће нису у тешком стању, само им је запушен нос, боли их грло, имају повишену телесну температуру.

"Приметио сам да пацијенти јако дуго имају повишену телесну температуру, дуго имају сув, надржајни кашаљ, али доста мање имају упале плућа, за разлику од делта соја, за који је било карактеристичније да се вирус спусти у те доње партије плућа и изазове упалу плућа, овде је мање", објашњава Стјепановић.  

Објашњава да је било случајева да пацијент има блаже симптоме, без упале плућа, али да је након прележане инфекције имао последице на плућима.

"Дешавало нам се да имамо младе пацијенте са благом клиничком формом, а да имају компликације као што је емболија плућа. Пацијент који има мање од 30 година, а дође са дијагностиком - масовна емболија плућа у постковид периоду. Дешавају се и поремећаји срчаног ритма и хипертензије. Просто, једна системска болест", објашњава гост Наздравља.

Говорећи о променама на плућима, наводи да су се бојали фиброза – трајног уништења здравог ткива плућа.

"Оне су биле опсежне кад је изазивач био делта сој. Сада, након годину дана праћења пацијената, могу да кажем да су код већине те промене пролазне. Зато је важно на време их укључити у постковид програм – испитати плућну функцију пацијента, видети у каквом су стању њихова плућа, урадити радиографију грудног коша, некада и контролне скенере, како би прецизно видели какве су промене и које су величине, укључити их у респираторну рехабилитацију, учити их правилном дисању. То све доприноси бржем опоравку", наводи Стјепановић.

Објашњава да се сваког уторка у постковид амбуланти Клинике прегледа око 50 пацијената са постковид проблемима и тегобама, а да се деси да неки долазе месецима након прележане болести.

"Они се најчешће жале на замарање, отежано дисање, дуготрајан сув кашаљ, који некада траје пар недеља, тако да чак морамо да им уведемо антитусике како би им зауставили тај рефлекс кашља и како би им се опоравила слузница", објашњава Стјепановић.

Говорећи о разлици између делта соја и омикрона, наводи да делта изазива промене у доњој партији плућа, да изазива теже клиничке слике и да су ти пацијенти много чешће завршавали у јединицама интензивне неге, а да омикрон изазива промене и последице горњег респираторног тракта.

Како изгледа опоравак и од чега зависи

На питање колико је потребно плућима да се опораве од омикрона, а колико од делте, одговара да се свакако брже опоравља од омикрона и да се брже опорављају млађи него старији људи.

Наводи да неки пацијенти поново "уче да дишу" након прележане короне. 

"Код омикрона, дефинитивно се брже опорављају плућа, а терапија зависи од степена оштећења плућа и она је индивидуална у зависности од тога какве су последице. Трудимо се да укључимо и физијатра, да их научимо правилном дисању, некада је потребно код оних пацијената који су били у јединицама Интензивне неге доста времена, некада је потребна озбиљна физијатријска потпора у смислу да се врати снага респираторних мишића и њихово враћање у нормалан тонус. Укључује се и инхалациона терапија", објашњава гост клинике Наздравље.

Истиче да они који су се вакцинисали имају блаже клиничке форме.

Упитан шта очекује од стелт подваријанте омикрона, наводи да даје сличне симптоме омикрону, заразнији је и да не даје упале плућа.

На питање колико у борби са ковидом 19 помажу најсавременији лекови, наводи да имамо антивирусне лекове.

"Ови нови антивирусни лекови смањују хоспитализацију за чак 90 одсто, опоравак је бржи. Искуства пацијената који су пили ове нове антивирусне лекове су позитивна, за дан-два су осетили значајно побољшање. Никако не узимати антибиотике на своју руку", поручио је Стјепановић.

Истиче да није сваки лек за свакога и да су персонализована терапија и персонализована медицина будућност.