Професор Марковић: Не штите све вакцине једнако од омикрона, али штите од тешких форми болести

Др Марковић прво се осврнуо на карактеристике омикрон соја и нагласио да се омикрон много брже шири, односно преноси. Објаснио је и да је то природно, односно да је еволуција вируса таква да има тенденцију да се брже шири јер је то у његовом интересу.

„Друга важна ствар је избегавање имунолошког одговора. То значи да без обзира да ли се говори о имунолошком одговору после прележане инфекције или вакцине, постоји избегавање, односно мања ефикасност имунитета који имамо. Ово указује на то да после вакцине такође можемо да се заразимо“, објашњава Марковић.

Гост РТС Ординације наглашава да већина људи доживљава имунитет као „све или ништа феномен“, те да се онда многи питају: „Што да се вакцинишем кад могу да се заразим?“

Ипак, објаснио је да „није све тако црно-бело јер кад причамо да можемо да се заразимо (и након вакцине), говоримо о вероватноћи.

Проф. др Марковић наглашава да је и друго питање такође веома важно, а оно је: Какву ћу болест да развијем? Дакле, у контексту тога јасно је да и вакцинисане особе могу да се заразе, што зависи од тога која је вакцина и колико доза је добијено.

Подвукао је да „вакцине нешто слабије штите против омикрона, али да и даље изузетно добро штите од тешких форми болести“. Због овога је објаснио да онај коментар који често чујемо „џабе сам се вакцинисао“ далеко је од истине.

„Мој савет је у ствари прилично јасан: да добијете трећу дозу, ако је нисте добили, а ако се неко није вакцинисао – да се вакцинише. Ту сам прилично јасан и студије потпуно јасно показују да је најбоља опција да се добије РНК вакцина“, нагласио је имунолог Марковић.

Поновио је да се омикрон слој брже преноси, да он избегава (стечени) имунитет, али је и питање какву клиничку слику даје. Објаснио је да, према недавно спроведеним студијама, може да се закључи да је делта сој давао тешку форму болести јер је имао афинитет за доњи респираторни тракт, односно плућа, док се омикрон углавном задржава у горњем респираторном тракту.

Ово се закључује по симптомима, па тако омикрон сој карактерише бол у грлу, запушен нос, цурење носа, па тако и ређе даје упалу плућа, која је раније била карактеристична.

„Да будем крајње јасан – далеко од тога да је то безазлена болест и из Светске здравствене организације (СЗО) су изашли са подацима да је срећна околност што постоји тенденција ка блажој болести, али далеко од тога да је то блага болест и да код некога не може да изазове тешку форму, пнеумонију или чак и смртни исход. Већ имамо доста пријављених таквих случајева“, упозорио је професор.

„Не ради се само о форми саме болести. Постоји нешто што још није потпуно дефинисано, али је чињеница да је врло често – то је тај постковид, хронични или лонг ковид, дугорочни, који може да захвата читав низ различитих система органа, од срца, плућа, поремећаја концентрације итд. који не морају нужно да буду повезани са тешким формама болести. Напротив, показано је да се јавља и код благе форме“, нагласио је имунолог.

Признао је да још не знамо све последице, јер није прошло довољно времена.

„Пошто је то дугорочна ствар, хронична, ми још не знамо у којој мери. Можда ће лонг ковид бити и те како чест после омикрона, иако је блага линичка слика“, рекао је Марковић.

Вакцина у одређеној мери штити и од постковида

На питање да ли је пост ковид код претходних слојева био чешћа појава код вакцинисаних или невакцинисаних, професор истиче да су студије прилично јасно показале да су много ређа, значајно ређа код вакцинисаних.

„Дакле, ја не могу да тврдим да не може да се деси. Мирно кажем да вакцина у одређеној мери штити и од тог дуготрајног, хроничног ковида“, закључио је гост РТС Ординације.

Маске треба и даље да носе и вакцинисани

Још један став који се често може срести у јавности јесте одбијање вакцинисаних људи да носе маске, па је професор разјаснио да ли вакцинисани треба да носе маске.

„То и даље није потпуно успостављена јасна истина око тога јер имате различите студије, али је прилично јасно показано да вакцинисане особе могу да пренесу, али у значајно мањој мери“, каже Марковић.

Навео је резултате епидемиолошке студије која показује да унутар породица или неких колектива у којима се испитивало ширење вируса и показало се да што има више вакцинисаних, постоји мања могућност заражавања.

„То је потпуно јасан податак да вакцине смањују трансмисију. Волели бисмо страшно да оне потпуно то прекидају“, а рекао је и да то јесте могуће, али је признао да је питање да ли је са овим тренутним вакцинама то могуће и додао да је питање која вакцина то уопште може да постигне, јер „није то циљ вакцинације“, већ превасходно да заштити од тешких форми болести.

Након свих објашњења на директно питање да ли онда вакцинисани треба да и даље носе маске, имунолог је рекао да због омикрона, који је толико чест, и често асимптоматски, а даје благе симптоме због којих људи и не знају да су болесни, те да лична одговорност мора да постоји.

„Дакле, вакцине не искључују те епидемиолошке мере, које између осталог подразумевају маску и мислим да је маска, појединачно гледано, уз вакцине најважнија“, навео је Марковић и закључио да и они вакцинисани у три дозе треба да носе маске.

Професор је одговорио и на дилему која се често чује у јавности о томе како је могуће да се у европским земљама, у којима је број вакцинисаних значајно већи него у Србији, ипак повећава број заражених из дана у дан.

„Селектовао се вирус који се изузетно лако шири, али ви немате праћење тог броја оболелих са већом смртношћу, са већим оптерећењем болница. Да у некој мери, јер и мали проценти кад имате велике бројеве се претворе у велике апсолутне бројеве, значи један одсто од 100 и један одсто од милион није исто. Дакле, објашњење јесте да се дешава пробој имунитета у смислу трансмисије и ширења, али ви немате теже оболевање и морам да признам да је потпуно јасно показано да је блажа болест код вакцинисаних“, додаје професор.

Да ли су вакцине натерале вирус да мутира?

Још једно од питања у вези са вакцином било је и да ли су управо оне утицале да садашња форма болести постане блажа или вакцине утичу управо на продужавање трајања пандемије тако што вирус постаје отпоран на вакцине?

Имунолог објашњава да се мутације дешавају зато што налазе на имуну популацију и онда се селектују они који избегавају имунитет. То је генерално тачно (као принцип), али то код ове болести, која је акутна болест и траје неколико дана, није реално, јер је вирус сувише кратко у њему. 

„Напротив, мањак вакцинације омогућава трансмисију. Дакле, када ви вакцинишете већину људи, ви смањујете могућност да се они невакцинисани, из било ког разлога, укључујући и антиваксере, разболе. Кад вам неко каже 'ево, ја се нисам вакцинисао и нисам се разболео' није свестан своје несвести. И увек можете да му кажете – ниси се разболео зато што сам се ја вакцинисао, и то је врло примењиво за већину болести“, појаснио је професор Марковић свој став.

На питање која нас вакцина штити мање а која више од ковида, и које су шансе да и после две и три дозе ипак добијемо ковид, професор напомиње да су све оне добре, али да се до сада прилично искристалисао неки редослед заштите, али да ипак не жели ниједну да фаворизује, да на основу акумулираних података може да изнесе податке.

„Чињеница је да Модерна и Фајзер, односно РНК вакцине најбоље штите јер најбоље индукују та неутралишућа антитела, а сасвим солидно те лимфоците. Онда иду векторске вакцине и онда инактивисане. За Синофарм има врло мало података, али има за неки Синовак – то је друга компанија, али иста технологија“, темељно је испричао др Марковић.

Вакцинисан, а има тешку клиничку слику – колико често?

Пошто је Модерна последња вакцина која је стигла у Србију, професор је о њој говорио детаљније.

„Ако гледамо у некој хијерархији, то је сјајна вакцина и за нијансу боље штити, у било којој студији кад погледате, у односу на Фајзер, али је за нијансу, мало више реактогена. То је и очекивано јер има мало више те РНК“.

Доктор додаје и да су РНК вакцине прилично реактогене и да је ретко да нема никакве реакције, али и да су то у огромном проценту реакције пролазног карактера које могу да буду локалне, као што је бол, оток и црвенило, али и системске – најчешће температура и нека језа, што прође за два до три дана, а најчешће унутар првих 24 сата.

„И то је много чешће него код неких других вакцина, али хајде будимо искрени – па зар је то разлог да не добијемо вакцину“, запитао се и додао: „Оно чега се ми плашимо су те тешке, озбиљне нежељене реакције које су се сада већ, после оволико датих доза, искристалисале и повезане су са неком од ових вакцина.“

„Конкретно, код РНК вакцина то је миокардитис, односно запаљење срчаног мишића, а код векторских је то та тромбоза“, објашњава професор и инсистира да се мора имати у виду  учесталост тих реакција у односу на дати број вакцина на глобалном нивоу.

„Тај распон је од неколико до максимално неколико десетина на милион. На пример миокардитис је изузетно редак у већини популације, најчешће код мушке популације до 30 година. Упадљиво је чешће него код жена, али не знамо зашто“, додао је да се ово односи и на Фајзер и на Модерну, с тим да је код Модерне миокардитис нешто учесталија појава.

Имунолог Марковић инсистира да то мора да се каже, па да свако за себе процени „да ли ће мало бољи имунолошки одговор (а потенцијално реактогенију вакцину) или нешто друго“. Ипак, напоменуо је да је Модерна доступна и да се даје као бустер, па чак и то да је она најбоља опција за бустер, односно као трећа доза после било које две претходне.

„Ризик од вакцинације је драстично мањи него ризик после прележане болести, а ми не добијамо вакцину 'ето тако', него добијамо да не бисмо добили болест или да не бисмо добили тешку форму болести. Дакле, увек поредимо те две ствари“, рекао је професор.

Гост је прокоментарисао причу у јавности да се тромбоза након Астра-Зенеке чешће појављивала код млађих жена.

„И даље у неким студијама 'искачу' жене млађе од 50 година. Енглези су убедљиво највише дали Астра-Зенеке и код њих отприлике нема неке разлике ни у годишту, ни у полу, између мушкараца и жена“, а додао је да и код оних људи који кажу да су склони тромбозама неке друге природе то не представља контраиндикацију за примање вакцине.

„Узгред, тај миокардитис који се јавља (након РНК вакцина) је прилично благ, а миокардитис је изузетно чест после короне и барем десетак до 20 пута чешћи. Дакле, ако обрнемо причу, онда испадне да вакцине штите од миокардитиса, ако је ређи после вакцине, него после саме короне“, детаљно је образложио студију спроведену у Енглеској.

Једно од важних питања било је и да ли онај ко је вакцинисан било којом од доступних вакцина код нас може ипак да развије тежу клиничку слику од короне и заврши у болници, што је гост РТС Ординације на неки начин потврдио.

„Може, али је драстично мала вероватноћа“, и још је представио израелско истраживање у коме су поредили оне који су примили две дозе са онима који су примили три дозе Фајзер вакцине.

Ту се показало да је заштита од хоспитализације на интензивној нези и генерално од тешке клиничке слике је сва преко 90, 92, 93... одсто, од смрти 80 и нешто процената.

„Дакле заштита апсолутно са три дозе је велика. Мала је вероватноћа, али је могуће (да неко развије тешку клиничку слику након три дозе вакцине).“

„Не инсистирам и дозвољавам сваком да изабере, али мој савет је да ако добијају прву дозу – добију РНК вакцину. Нек процене – рекао сам предност Модерне, Фајзера, па нек сами процене. А ако су већ добили неку вакцину, мој савет је да трећа доза буде РНК независно од тога које су биле прве две, зато што је потпуно јасно показано да много више појачава одговор, мерећи антитела и лимфоците, и заштиту“, истиче имунолог.

На природни имунитет ипак додати вакцину

Многи верују да је природни имунитет увек бољи него поствакцинални. „То је некада примењиво, и то је тачно за неке болести и за неке вакцине. То није тачно за неке друге болести и за неке вакцине и могу да вам до сутра причам о примерима, али јасно је да постоји читав низ вакцина, нпр. против хуманих папилома вируса (ХПВ) где у ствари имунитет после вакцине у много већој мери штити него после природне инфекције“, навео је имунолог.

Наставио је о ковиду: „Потпуно је јасно и јасни су резултати који показују, мерили ви нивое антитела, нивое те лимфоцита или оболевање, што је реално – да вакцине, посебно РНК вакцине, више штите него прележана инфекција“, нагласио је професор Марковић.

На питање да ли су веће шансе да се зарази омикроном неко ко је прележао делту него неко ко је вакцинисан са три РНК вакцине, професор Марковић истиче: „Ја бих на ваше питање одговорио 'да', уз ограду да још немамо јасне велике формалне студије које то показују, али ја сам убеђен да сте сигурно више заштићени од омикрона ако имате три дозе РНК вакцине него ако сте само прележали.“

Професор је за крај поручио која је комбинација најбоља: „Ако сте прележали – добијте једну РНК вакцину и улазите у тај суперимунитет. Најбоље је да прележите и добијете РНК вакцину“, децидирано је објаснио позивајући се на досадашње научне податке.

Вакцина на сваких неколико месеци?

Ипак, рекао је да није реално да сваки час добијамо нову дозу вакцине и да не очекује да се вакцинишемо сваких четири или шест месеци.

„У тренутку док још оволико кружи и селектују се све ове варијанте ја могу да предвидим могућност у којој ми добијамо још бар једну или можда две дозе, у зависности од тога да ли ће се појавити нека варијанта или неће“, имунолог је ипак изнео претпоставку.

Публика у студију РТС Ординације такође је имала прилику да професору постави питања, па је тако једна госпођа желела да зна да ли тестови, и брзи и пи-си-ар, могу открити присуство омикрон соја вируса?

Професор схвата да постоји перцепција и коментари да тестови слабије детектују омикрон, па је зато објаснио.

„Када одете у лабораторију, било коју, приватну или државну, и ураде вам или антигенски тест или пи-си-ар – ако сте негативни, није се то десило зато што тај тест не детектује омикрон, него зато што су сви ти тестови релативно ограничени. Морам да будем крајње јасан – ако је негативан тест, не значи да немате омикрон и да немате корону. Понашајте се као да је имате. Мој савет је да евентуално поновите антигенски тест за два дана, посебно ако вам ваши епидемиолошки подаци, симптоми то указују или ако сви у породици имају“, и додао да је антигенски тест сјајан тест који практично скоро да не греши у смислу лажно позитивног, али да и те како може да буде лажно негативан.

Зато је докторов главни савет да се и даље сви понашају тако да не преносе даље.

„Дакле, када имате симптоме ковида у овом тренутку, понашајте се као да имате ковид чак и да га немате. Због вас, да вам се не би искомпликовало, због других да им не бисте пренели“.

Да ли се омикрон преноси на отвореном уколико не носимо маску?

„Бићу крајње искрен – за омикрон нема таквих студија. Не могу да кажем апсолутно не, али веома је мала вероватноћа. То зависи и шта радите. Ако седите напољу с неким у кафићу три сата и причате, онако пљуцкате један другог, не намерно, али се то дешава – онда постоји ризик. Кратак боравак, мимоход на улици – није реално. Кратак боравак да станете два-три минута на улици и проћаскате, поготово ако сте на већој раздаљини – не. Потпуно друга прича је унутра, поготово на послу. Иначе највеће заражавање вам је у породици и на послу зато што се ту седи дуготрајно, у канцеларији и слично, али и у кафићима“, објашњава професор.

Још једно питање је било да ли на аутобуској станици приликом чекања превоза, када има доста људи који не носе маску, може да дође до заражавања?

„Драстично мање него у аутобусу. Ја не мислим, иако неке земље инсистирају да се и напољу носи маска, доста нам је. Ја мислим да напољу, сем у тим специјалним случајевима где дуже боравите с неким, нема много смисла да носите маске, није неопходно. Мислим, помоћи ће вам сигурно, али морамо да проценимо пријатност тога и заштиту од тога, али чекање аутобуса и улазак у аутобус чини да има смисла да то урадите, поготово ако је гужва“, закључио је проф. др Милош Марковић.