Пријављено 1.306 нежељених реакција на вакцину до сада, од тога шест тромбоза

У овом тренутку у Србији је мирнија епидемијска ситуација, коју би требало искористити и за планирање стратегије против новог омикрон соја, али и за убрзавање процеса имунизације. Према свим истраживањама и искуству земаља у којима је тај сој вируса већ неко време у циркулацији, трећа - бустер доза ојачава имунитет и против омикрона.

Данас је у нашој земљи тачно годину дана откакао је дата прва доза вакцине против короне. Фајзер вакцину тада су први добили премијерка Ана Брнабић, епидемиолози Предраг Кон и Дарија Кисић, и отпочела је вакцинација здравствених радника.

Директорка Института "Батут" Верица Јовановић рекла је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а поводом појаве омикрон варијанте коронавируса у Србији да су у складу са СЗО увели предострожност за све који долазе из Јужне Аафрике што се показало као оправдано јер је код породице која је дошла из Боцване после недељу дана од слетања констатована омикрон варијанта вируса.

"Утврђено је да се омикрон брзо шири, да једна особа може да пренесе вирус на пет, до шест особа, што указује на повећану инфективност", навела је Јовановићева.

Према њеним речима, мере остају на снази - избегавати боравак у затвореном проствору без заштите, а с обзиром да се ближе новогодишњи празници личне мере су број један у заштити.

Напомиње да је у Србији дато више од осам милиона доза вакцине, а да је бустер примило више од 1.600.000 људи. Јовановићева је подвукла да је извесно да бустер доза штити од тешких форми болести.

Представница Агенције за лекове и медицинска средства Јелена Митрашиновић каже да је Агенцији пријављено 1.306 нежељених реакција након вакцинације, углавном очекиване повишене температуте и синдрома сличних грипу.

Како је рекла, теже реакције после вакцинације попут тромбозе забележено је код шест  случајева, а код три је донет закључак о повезаности са имунизацијом.

Апел лекарима да пријаве реакције на вакцину 

Митрашиновићева је поручила је лекарима да уколико имају сумњу о реакцијама на вакцину да је пријаве епидемиолошкој служби како би се вршио надзор над тим догађајима.

"Када тумачимо те теже догађаје после вакцинације треба напоменути да се ради о ретким случајевима и много је чешћа појава тих облика код оник који су оболели од ковида него код вакцинисаних", напоменула је Митрашиновићева.

Према њеним речима, највише нежељених реакција је у узрасту од 18 до 44 године, више је женског пола, мада жене иначе чешће пријављују нежељене реакције, ревносније су према свом здрављу.

Јовановићева је рекла да сви трагамо за механизмима како повећати вакцинацију, а доказано је да оне штите, а после оволико доза знамо да имају заштоитни ефекат.

"Нежељена дејства не представљају разлуг да се не обави вакцинација. Сам вирус не бира године, компликовани случајеви се јављају и код младих и старијих", каже Јовановићева додајући да како године расту обухват вакцинације је већи.

Најмање људи је вакцинисано у Тутину - свега 22 одсто, док је у Београду у Старом Граду тај проценат 84 одсто.

Митрашиновићева је рекла да је Агенција за лекове и медицинска средства гарант квалитета и безбедности и да се све проверава у Националној лабораторији.

"Пре неколико година СЗО нас је сврстала у 50 најбољих регулаторних тела у света. Многе задатке обављамо професионално", напоменула је Митрашиновићева.