Коме су намењени молнупиравир и паксловид – лекови против ковида који стижу у Србију

Директорка Републичког фонда здравственог осигурања, докторка Сања Радојевић Шкодрић, рекла је да у Србију стижу молнупиравир и паксловид, два најновија лека која треба да представљају додатно оружје у борби против ковид инфекције.

Истиче да за оба лека струка тврди да показују високу ефикасност у лечењу, те се очекује да њихова примена помогне да се болнички капацитети растерете и број животно угрожених пацијената смањи.

"Молнупиравир стиже у децембру, почетне количине су за 50.000 пацијената, колико је струка проценила да је потребно у самом старту али то није крај. Увек постоји опција да набавимо додатне количине", рекла је директорка РФЗО у Јутарњем програму РТС-а.

Истиче да смо прва земља у Европи која је за овај лек потписала уговор, у исто време када и Америка, у којој се он производи.

То је, објашњава, важно јер су у ванредним ситуацијама почетне количине новог лека или вакцине ограничене, а овако ћемо овај лек имати први у Европи.

"До сада је произведено око 10 милиона, Америка је потписала на 1.700.000, ми на 50.000, што је процентуално у односу на број становника управо исти однос. И зато је јако важно у ком моменту и међу којим земљама по реду сте потписали уговор", рекла је Радојевић Шкодрићева.

Коме је лек намењен

Наглашава и да овај лек има велику ефикасност, као и да је за лечење важан његов безбедносни профил – а то је да ступа у минималне интеракције са другим лековима, због чека има широку примену код пацијената који болују од хроничних болести.

Оба лека – и молнупиравир и паксловид – намењена су пацијентима са факторима ризика од оболевања од тежег облика ковида 10, а то су они који имају кардиоваскуларна обољења, дијабетес, гојазност, малигне болести.

Додатни критеријум јесте да се лек да у првих пет дана и да пацијент буде старији од 18 година. Што се тиче клиничке слике, молнупиравир се примењује код средње тешке, док је паксловид намењен онима са лакшом клиничком сликом.

Директорка РФЗО је истакла да је молнупиравир предвиђен за све сојеве вируса, јер се не везује за спајк протеин у којем долази до мутација.

"Његов механизам дејстава је да се уграђује у вирусну РНК и на тај начин вирус постаје нефункционалан, не може да се умножава. Потпуно се зауставља даље умножавање", истиче Радојевић Шкодрићева.

Овај лек је од 4. новембра регистрован у Великој Британији, а 19. новембра поднесен је захтев и Америчкој агенцији за лекове од које је стигла позитивна препорука за његову примену. Директорка РФЗО каже да је извесно да ће ускоро бити регистрован и у Европи.

Што се тиче паксловида, и ту се, како каже, сваког момента очекује регистрација јер су документа већ предата, а резултати студије су изузетно добри.

Каква је разлика

И молнупиравир и паксловид су у облику таблета.

Директорка РФЗО напомиње да је важно имати оба лека у протоколу, како би здравствени радници имали могућност избора. Они су се, према њеним речима, показали као изузетно ефикасни и битни у лечењу, иако као и сви други лекови имају неке нежељене ефекте.

"Молнупиравир је више примењив код шире групе хроничних пацијената, јер паксловид има две компоненте и његова ефикасност се постиже тако што једна компонента ступа у интеракцију са другом – и рада њена концентрација у крви расте и ефикасност је јако висока", каже Радојевић Шкодрићева.

Међутим, напомиње да је ограничавајући елемент то што овај лек на исти начин може ступити у интеракцију и са другим лековима.

"О томе искључиво одлучује струка и наши експерти ће о сваком детаљу водити рачуна и у протокол ставити за које пацијенте је један, а за које други лек, и у којим случајевима се примењује", објаснила је директорка РФЗО.

Према њеним речима, да би се примио било који од ова два лека, потребно је да пацијент има бар један фактор ризика.

Говорећи о резултатима студија, објаснила је да се оне морају прецизно и опрезно тумачити. У том контексту, навела је да је молнупиравир показао ефикасност од 50 одсто, а паксловид 89 одсто.

"Али паксловид више ступа у интеракцију са другим лековима. Такође, он има оволику ефикасност уколико се прими у прва три дана позитивности. И у студији молнупиравира су били пацијенти са много тежом клиничком сликом, значи нису исти пацијенти у обе студије. Али оба лека су јако високоефикасна, безбедна, и то су тренутно два лека која се од стране струке препоручују као најефикаснији против ковида", рекла је Сања Радојевић Шкодрић.

Међутим, напомиње да ниједан лек не може да замени вакцинацију, али да је добро имати их као додатно оружје.

Орална и назална вакцина

Председник Удружења "Иновија", доктор Бојан Тркуља, каже да се у блиској будућности, поред вакцине путем инјекције, очекује и назална и орална вакцинација, које би требало да омогуће ширу употребу вакцина.

"Није неопходан специфичан начин чувања, много је једноставнији транспорт, а треба да имамо у виду да постоје људи који се плаше игле, па и из тог разлога можда зазиру од примене вакцине", рекао је Тркуља у Јутарњем програму РТС-а.

И он истиче да вакцина остаје прва брана одбране од вируса.

"Између осталог и због тога што вируси мутирају искључиво у организму. Захваљујући вакцинама вирусе успевамо да држимо ван организма и на тај начин се дупло штитимо – не само од инфекције већ и од настанка нових сојева који би можда били резистентни на вакцине које постоје", каже Тркуља.

Ипак, овакве нове врсте вакцина су тек у повоју и очекује се да ће на тржиште доћи најраније за 12 до 18 месеци.

Говорећи о новом соју који се појавио у Великој Британији, Тркуља је рекао да је реч о делта плус соју, који је неких 10 до 15 одсто заразнији и има око 10 одсто више асимптоматских случајева.

"Овај сој не би требало да буде резистентан на постојеће вакцине, али треба имати у виду да се релативно брзо шири. Већ неких 10 до 15 свих случајева у Великој Британији, односно неколико посто у Америци потпада под овај делта плус што значи да ће у неком моменту он постати превалентан", каже Тркуља.

Коментаришући вест из Јапана да је могуће да је вирус мутирао до тачке изумирања, Тркуља је објаснио да је то за сада само теорија једног генетичара и да треба имати у виду да је у тој земљи високи проценат вакцинисаних и строге епидемијске мере.

"Слични резултат се за сада не појављује у земљама које су најближе Јапану. Једно је сигурно тачно – сваки пут када мутира, вирус може да постане још вирулентнији и опаснији, а може и да мутира у правцу да ослаби. Ако будемо имали среће, десиће се овај други сценарио. Држимо палчеве да је генетичар из Јапана био у праву", закључио је Тркуља.