Тиодоровић за РТС: Нама није потребан локдаун већ да сви схвате да бирају између вируса и вакцине

Епидемиолог и члан Кризног штаба, проф. др Бранислав Тиодоровић, рекао је да постоји претпоставка за могући оптимизам у вези са епидемијском ситуацијом, али са опрезношћу која је неопходна.

"С једне стране имамо стварно смањење броја позитивних, али треба погледати све податке, а то значи и број хоспитализованих који се такође смањио, отприлике се држи на неком нивоу, али кад вам кажу са Инфективне клинике да имају трпезарију запоседнуту, да су практично потпуно пуни, кад вам то кажу и из других ковид болница, да имају доста велики број пацијената, онда је поготово онај податак о броју умрлих који нам никако не пада. Могли бисмо бити задовољни тек ако тај податак падне на неки једноцифрени број", рекао је Тиодоровић.

Навео је да подаци о броју умрлих говоре да су клиничке слике веома тешке.

"Ту је 90 и више посто невакцинисаних, да је старосна структура, доста старих има. Преко 85 посто су људи старији од 75-80 година и не само то, него имају хронична и тешка обољења која очигледно нису дала да се имунитет ни вакцинама не подигне тако високо", навео је Тиодоровић.

Напоменуо је да висок проценат од 95 одсто невакцинисаних који су преминули треба да довољно говори да сви схвате да бирају између вируса и вакцине.

"Нема дилеме. Нема друге. Чак и они лекови који су најављени, који су одлични лекови, који ће нам много помоћи да се лечењем обезбеди да немају тешку клиничку слику и да не дође до фаталних завршетака, они могу деловати у то време кад се користе, али касније, када треба да заштити човека на неколико месеци, на шест месеци и више, онда је вакцина незаобилазна", казао је Тиодоровић.

"На смиривање пандемије утицао и природни процес" 

Говорећи о благом смиривању епидемије, Тиодоровић је рекао да је сагласан да су на то утицали продужени распуст, увођење ковид пропусница и оштрија контрола мера, али је напоменуо да је у питању и природни процес.

"Да смо успели да тамо негде још јуна месеца или почетком јула спроведемо оштру контролу свих мера и да смо подигли обухват вакцинације преко барем 70 посто, да бисмо сад били на негде тих идеалних 83 које помињу научници многи у свету, онда би било сасвим другачије. Онда бисмо могли и на трговима да чекамо Нову годину и да одемо у наша позната зимовалишта и деца би била много комотнија", навео је Тиодоровић.

Поновио је да се медицински део Кризног штаба залаже за то да ковид пропуснице важе 24 сата, али је напоменуо да треба бити објективан.

"Морате да донесете меру и да та мера буде идеална гледано са медицинског, стручног становишта, да ли је примењива, да ли је могуће спровести је, да ли је могуће контролисати је, да ли можемо да остваримо њен ефекат, а за то ипак не постоје сви услови", нагласио је Тиодоровић.

Додао је да подаци из Европе показују да је чак и код оних који су били успешни у вакцинацији, али даље не спроводе мере, да неће успети.

"Ја сам против локдауна. Мислим да и моје колегинице и колеге такође тако мисле. Нама није потребан локдаун, али нам треба много више озбиљности у спровођењу мера и много више захтева да се мере спроводе", навео је Тиодоровић.

Истакао је да педијатри, десет дана од завршетка јесењег распуста, не извештавају о повећању броја заражене деце и да говоре о стабилизацији, али и смањењу броја деце која долазе у ковид амбуланте.

"Подаци којима 'Батут' и Министарство просвете располажу говоре да је број наставника који су одсутни због ковида негде на 0,3 до 0,38 посто и да код ученика имамо 0,1 посто који су одсутни. Видећемо, данас су почела по старом, по оном идеалном методу да раде деца и видећемо какав ће то да има ефекат", рекао је епидемиолог.

"Ближи смо томе да зимски распуст почне 25. децембра" 

Говорећи о потенцијалном ранијем почетку зимског распуста од 15. децембра, Тиодоровић је рекао да постоје два модела – да распуст почне или 15. или 25. децембра.

"Ближи смо другом моделу. Ми морамо да поштујемо став просветних радника. Они су херојски издржали велике проблеме ове две године. Успели су са онлајн наставом која је била веома добро организована, али није довољна, јер ученици и студенти не могу задовољити све потребе да науче све што је неопходно онлајн наставом", казао је Тиодоровић.

Када је реч о славама и другим прославама, Тиодоровић је поручио да је јуче славио славу у породичним условима у ограниченом броју присутних и да су сви били вакцинисани.

"То би било најбоље решење, то би било идеално да ви имате све вакцинисане. Али нека свако размисли о томе да ли ће отићи на славу на коју је позван, на коју зна да треба да оде као рођак, као пријатељ, као колега, ако има неке проблеме, ако има било какве знаке који би могли указивати на болест, било коју, не мора да буде ковид. Ако то поштујемо, онда се може славити", навео је Тиодоровић.

Рекао је да је он за то да се слава слави нормално, а да није по нашим обичајима да се слави у ресторанима.

"Апелујем на српске домаћине да славе у породичним условима, да то стварно буду људи који долазе код њих сигурни са те тачке, да ли су вакцинисани, да ли су тестирани, али сигурни да нису оболели", истакао је Тиодоровић.

"У Нишу вакцинисано 53,6 одсто младих од 18 до 30 година" 

Члан Кризног штаба је истакао да разуме да су људи, посебно млади, преморени дугим трајањем пандемије, а да у ефекте увођења пропусница од 20 часова нико није веровао.

"Ово од 20 сати је дало неки ефекат, можда не толики који би нам требао, не можемо постићи тих 80 посто обухвата вакцинацијом, али ако ви узмете неке податке, Стари град, Савски венац, Врачар, Нови Београд, млади људи од 18 до 35 су већ на 35 посто, а Ниш има један диван податак 53,6 посто вакцинисаних узраста од 18 до 30 година", навео је Тиодоровић.

Истакао је да велики ризик представља окупљање на трговима и да је ту немогуће контролисати колико људи има ковид пропуснице.

"Ја мислим да ћемо ми из стручног дела (Кризног штаба) бити против тих великих окупљања, иако су неки донели већ такве неке препоруке, постоје најаве, али онда организатор преузима сву одговорност", поручио је Тиодоровић.

Навео је да је вакцинација против коронавируса два пута годишње засад реалност која је заснована на подацима из великих светских студија.

"Можемо очекивати да ћемо следећу морати да примимо такође следеће године, претпоставка је да ће то можда бити на пролеће, али то не значи да ћемо стално примати тако по две у току године. Ако успемо великим обухватом вакцинације да спустимо ризике на најмању могућу меру, а ризик једнак нула у природи не постоји, онда ћемо можда доћи до тога да као код сезонског грипа имамо једном годишње", истакао је Тиодоровић.