Корона и даље таласа, између ковид пропусница и опрезног оптимизма

Др Златибор Лончар, министар здравља наводи за РТС да су епидемијски бројеви бољи, али да нема места опуштању кад имамо 50 преминулих дневно.

"Обавеза нас лекара је да не дајемо људима лажну наду или да се превише опуштамо јер ми као лекари не можемо да се опустимо када дневно имамо 50 мртвих и нико нама не гарантује да је ово последњи талас и да неће доћи следећи", истиче Лончар.

Објашњава да ми о корони не знамо довољно, и да не можемо да предвидимо у ком правцу ће она да иде.

"Ми морамо да се сконцентришемо на оне ствари које су нам познате, јер једино тако можемо да играмо ту игру и да водимо ту борбу са короном. Ми немамо ништа против пуних стадиона, пуних ресторана и концертних дворана. Само да то буде безбедно, да ту буду особе које су се или вакцинисале или тестирале", истиче Лончар.

Наводи да је повећан број вакцинисаних, али да треба да радимо на повећању обухвата вакцинације.

"Повећан је број вакцинисаних и једноставно наша је обавеза да урадимо све да се повећа обухват вакцинације, значи, то је суштина свега. Нико није донео ту одлуку са пропусницама из неког свог разлога, него што су видели људи да је то једини начин да се повећа број вакцинисаних. Код нас се то десило. Имали смо и резултат као последицу продужења распуста - за пет пута се смањио број оболеле деце, број прегледа", наводи министар.

"Међу вакцинисанима мање од 9 одсто преминулих"

На питање колико међу вакцинисанима има преминулих одговара да према прелиминарним резултатима за претходних пет месеци је нешто мање од 9 одсто оних који су преминули, а који су били вакцинисани, али да су то углавном били људи који су имали низ других обољења.

"То су они који су примили једну дозу, или другу дозу, па су се разболели после два, три дана, а углавном се ради о људима који су имали низ других обољења", рекао је Лончар.

На питање да ли је реално да уведемо ковид пропуснице 24 сата одговара да ће се о томе разговарати на Кризном штабу.

"О томе ћемо разговарати на Кризном штабу, није коректно да ми сада овде разговарамо и то нема никаквог смисла. Када буде заказан Кризни штаб анализираћемо тренутну ситуацију. Не ради се о ковид пропусницама, ради се да желимо једну безбедну атмосферу и безбедне објекте за све. А тренутно једино што то омогућава то су те пропуснице. Пропусница је или сте вакцинисани или сте се тестирали", напомиње Лончар.

Истиче да никога не терају да се вакцинише.

"Наш посао је да заштитимо грађане - њихов живот и њихово здравље и да сачувамо здравствени систем. Ми смо се школовали за то, ми стојимо иза тих одлука, наравно водећи рачуна да што мање последица буде за економију и привреду", истиче Лончар.

Наводи да Бил Гејтс причама о коронавирусу, лековима и прогнозама и тако вређа интелигенцију свим здравственим радницима, Светској здравственој организацији.

Стевановић: Не смањује се прилив тешких болесника

Др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦС наводи да је епидемијска ситуација тренутно стабилна, да се смањује притисак на болнице, да је успостављена равнотежа између броја отпуста и броја пријема и да опада број новозаражених али и оних који долазе на први преглед.

"Али, нажалост док год не будемо постигли на глобалном нивоу изузетно висок степен вакцинације, односно заштите, односно имунитета против ковид вируса, ми ћемо стално имати варијабилне бројеве, у једним земљама ће се број смиривати или смањивати, падати, док ће у другим расти и практично ћемо се вртети у једном зачараном кругу неко дуже или краће време,  што углавном зависи од тога како се будемо сви ми појединачно односили према вирусу", објашњава Стевановић.

Наводи да морамо да се прилагодимо на једну нову реалност јер, како каже, имамо један нови вирус, потпуно непознат здравственом систему и нашем имунолошком.

Наводи да је Клиника за инфективне и тропске болести, перманентно на 95 до више од 100 процената попуњености. 

"Кажем више од 100 процената попуњености капацитета јер у тренуцима када је систем пребукиран и када треба сместити нове болеснике ми убацујемо кревете и у неке просторије које раније нису биле намењене за болесничке собе, типа трепезарија. Ми смо пријемно-тријажно место и код нас долазе углавном најтежи пацијенти, распоређујемо их у остале ковид болнице, али попуњавамо и своје капацитете", објашњава Стевановић. 

Како каже, у последња два до три дана смањен је притисак на тријажну амбуланту.

"Значајно мањи је притисак што се тиче броја болесника, али се нажалост не смањује прилив тешких болесника и то људи који долазе на први преглед након десетак дана болести, неки чак и у другој недељи болести", објашњава Стевановић.

Докле, додаје Стевановић, докле год имамо велики број људи у јединицама интезивних нега, док имамо хиљаде људи на болничком лечењу, док нажалост имамо 50 људи који нам дневно умиру, потребо је имати чврсте мере које ће омогућити колико год је могуће смањивање даљег заражавања. 

Објашњава да у болницама има оних који су примили вакцину, али како каже, вакцине не штите од тога да се нека особа не разболи већ да штити од тешких облика болести и смртног исхода.

Оно што је проблем са свим лековима који делују на подстицање нашег имунитета, додаје Стевановић, је што не делују код свих подједнако. 

"Вакцине су нам донеле да особе које су вакцинисане, које имају какав такав имунолошки статус да кажемо стабилан имају лакше форме болести, чак и ако буду за болничко лечење оно много краће траје, лакше се лече, брже се отпуштају кући и много мањи проценат њих иде у јединице интезивниг лечења", наводи Стевановић.

Додаје да, нажалост код тешких и хроничних болесника који имају више болести и велики број година вакцине не постижу довољно добар заштитни ефекат.

"Оно што је нажалост ситуација са свим болестима где се штитимо вакцинама јесте да особе које су тешки и хронични болесници, које имају више болести, велики број и година и болести, оштећења имунолошког система, малигне болести, нажалост код њих вакцине не постижу довољно добар заштитни ефекат. Друго, ми не можемо очекивати да ће пун заштитни ефекат имати особа која је добила само једну дозу вакцине или је добила другу дозу вакцине дан, два пре него што се разболела што практично значи да је вакцинисана у периоду када је била у инкубацији", објашњава Стевановић. 

"Али оно што је чињеница је да особе које су у јединицама интезивног лечења, а вакцинисане су у највећем броју случајева су тешки хронични болесници и да су њихове основне болести сасвим довољне да они нажалост буду у јединици интезивног лечења, а врло вероватно нису могли да обаве све оне прегледе баш зато што су нам болнице пребукиране ковид болесницима", објашњава Стевановић. 

Тиодоровић: Морамо бити опрезни, три разлога за забринутост

У Нишу је повећан број вакцинисаних, нарочито међу младима. Од увођења ковид пропусница популација од 18 до 30 година кренула је да се вакцинише у већем броју, сада их је близу 55 одсто вакцинисаних. Укупан број вакцинисаних Нишлија је скоро 70 одсто. После два и по месеца први пут јуче је број новозаражених био двоцифрен.

Епидемиолог и члан Кризног штаба др Бранислав Тиодоровић наводи за РТС да мора да постоји само опрезан оптимизам.

"Морамо бити свесни да ту постоје три разлога. Први - природни процес се одвија и да он има карактеристику цикличног одвијања. Друго - сигурно су ковид пропуснице деловале. Преко 53 одсто вакцинисаних младих људи у Нишу значи да ковид пропуснице делују. Треће, кад су људи уплашени више се поштују мере. На пример у градском саобраћају скоро да не постоје људи који не носе маску, у тржним центрима ковид редари обављају свој посао", наводи Тиодоровић.

Ипак, додаје, постоји три разлога за забринутост.

"Прво то су славе. Апелујем на све наше српске домаћине да прославе славу у кућним условима. Друга опасност је црни петак, да не буде превише црн, да се спроводе и поштују мере. Трећа ствар је дочек Нове године. Не могу да подржим велике музичке свечаности које су потребне младим и другим људима ради опуштања, али како ћете на трговима контролисати ту масу. Да ли ћете ту моћи да примените ковид пропуснице, мислим да од тога нема ништа", напомиње Тиодоровић.

На питање о делта плус соју одговара да ће бити још присутнији.

"Можемо очекивати да ће делта плус бити још присутнији, као што видимо у Европи се то одвија врло значајно. Оне земље које су биле релативно стабилне као што су Холандија, Данска, Немачка, Мађарска имају озбиљан пораст новозаражених и умрлих. Тако да можемо очекивати да ће још бити могућност мутације соја док год постоји оволики проценат невакцинисаних", наводи Тиодоровић.

Истиче да морамо да искористимо овај период смиривања да повећамо обухват вакцинације што више.

Објашњава да се залаже за примену ковид пропусница свих 24 сата.

"То ће нас довести у много бољу ситуацију и да нам Нова година и Божић буду лепши, и да у нову годину уђемо што сигурнији и опуштенији", истиче Тиодоровић.

На питање да ли ће нам редовно вакцинисање против короне бити реалност одговара:

"Прво морамо бити свесни да овај вирус није изгубио снагу. Он има карактеристике које су досад непознате. Тако да је неопходно размишљати и о четвртој дози вакцине и најмање две дозе годишње треба планирати".

На питање да ли је после окупљања испред његовог стана било неких нових инцидената наводи да их није било и да се креће слободно по граду.