Делта плус сој се приближава Србији, треба ли да нас брине ова варијанта коронавируса

Др Весна Миољевић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, објаснила да се о делта плус соју коронавируса говори већ неколико месеци, од априла ове године, када су Британци увидели да се нешто дешава са делта сојем.

Докторка је објаснила да вирусолози у Британији највише и узоркују и секвенцирају вирус. Тако су и приметили мутацију у делта соју.

"Досадашњи подаци којима располажу Америка и Велика Британија указују да је и даље доминантан делта сој, али да се подваријанта налази у проценту од пет до десет, али да то није нешто што тренутно може забринути", наводи епидемиолог КЦС.

Сматра да је прерано говорити о делта плус сој јер, како каже, не треба ширити страх и панику, већ излагати информације онакве какве јесу.

"Делта плус сој се налази у преко 50 земаља, и оним које се граниче са нама, и питање је времена када ће наши вирусолози секвенционирати и утврдити да се ради о делта плусу. Ни СЗО ни ЦДЦ (амерички Центар за превенцију заразних болести, прим. аут.) не разматрају делта плус, Британци га не одвајају од делте, чине један део вируса", указала је др Весна Миољевић.

Према подацима који се могу наћи у литератури, каже епидемиолог КЦС, делта плус сој коронавируса заразнији је око 10 одсто. То, каже, није висок проценат и неће много утицати на повећање броја оболелих.

"Са друге стране, моје мишљење је да наше понашање може да доведе повећања трансмисије и оних вируса који немају могућност интензивнијег ширења, невакцинисање, непоштовање мера може допринети ширењу свих вируса", напомиње др Весна Миољевић.

"Нешто мање позитивних у последњих десетак дана" 

Докторка је објаснила да се на пријему у клинике КЦС ради антигенско тестирање пацијената, а они који су позитивни, не могу бити хоспитализовани.

Навела је да је у протеклих седам до десет дана нешто мање тих пацијената позитивно, док је пре неколико недеља од 50 до 70 одсто њих било заражено.

Др Весна Миољевић је рекла да две клинике КЦС у којима се збрињавају ковид позитивни пацијенти раде 24 сата. И даље је, наводи, велики број пријема и прегледа у Инфективној клиници, док ковид болница у Батајници ради пуним капацитетом.

Према њеним речима, хоспитализација је много чешћа код пацијената који нису вакцинисани, а они развијају и теже клиничке слике.

Указала је да су здравствени радници који су се заразили, што је могуће и када се неко вакцинише, имали благу клиничку слику и да су углавном вирус прележали у кућним условима.

Вакцина "Модерне" даје се у две дозе, на четири недеље 

Када је реч о вакцини компаније "Модерна", која је од јуче доступна у Србији, докторка је навела да је она по технологији деловања најсличнија вакцини компаније "Фајзер".

"Даје се у две дозе, размак је четири недеље, 28 дана. Примају је сви који до овог момента нису вакцинисани, а може се дати и као трећа доза. Њена ефикасност је око 94 до 95 одсто. У Америци је одобрена за тинејџере, од 12 до 16 година, а код нас ће се примењивати само за оне преко 18 година", истакла је др Весна Миољевић.

Поједине студије показују да је око 16 месеци просек поновног заражавања за невакцинисане, али др Весна Миољевић сматра да тај размак може бити и много мањи. 

Истиче да не саветује да се пре примања било које дозе вакцине, поготово треће, проверавају антитела.

"Различите су лабораторије и вредности, ми не знамо вредности које су протективне. Савет је примите трећу дозу, Фајзерова се може примити и пет месеци након друге дозе, Синофармова и након четири", истиче др Весна Миољевић.