Јанковић за РТС: Ако се настави овакав тренд, за четири месеца имаћемо скоро милион новозаражених

Колегијум Универзитетског клиничког центра у Нишу сменио је са функције једног лекара који је учествовао у Вајбер групи која је промовисала лек "ивермектин", а из те установе најављено је да ће лекари на отпусним листама ковид пацијената наводити уколико су се лечили алтернативно или на некој од приватних клиника.

"'Ивермектин' је лек који је ушао у жижу интересовања још пре неколико месеци, није то прича која је стара пар недеља. Било је пацијената који узимају 'ивермектин' самоиницијативно", наводи др Радмило Јанковић.

Указао је да се разматрало колики су ефекти "ивермектина" у лечењу ковид пацијената.

"Постоје студије које су показале његов, додуше ограничен, јако мали бенефит, али тако је са већином лекова који се користе у лечењу ковид пацијената. Свакако се није показало да смањује смртност", поручује др Јанковић.

Каже да се он на потпуно другачији начин нашао у јавности, ван лекарских кругова. Истакао је да постоје људи који га пију више недеља, па и месеци, као и да то није добро.

"Оно што је проблематично јесте што је он на неки начин био изговор за неке друге ствари, да људи који су у групи оних који се занимају за 'ивермектин' негирају уопште да вакцинација може помоћи, а то је тренутно једини начин да смањимо број заражених, негирају потребу за поштовањем било каквих мера, негирају постојање болести", објашњава Јанковић.

Нагласио је да је то велики проблем, јер ако се настави овакав тренд ми ћемо за четири месеца имати скоро милион новозаражених.

Истиче да све може бити тема неких дискусија, али да за сада има врло мало или нимало доказа да "ивермектин" помаже.

"Болест се лечи у најранијим фазама"

Нагласио је да много тога о ковиду још не знамо, а засигурно то зашто код појединих особа болест добија јако тежак клинички ток и због чега вакцине нису биле довољно ефикасне.

"Наравно, требаће још доста времена и анализа да видимо који људи су били најосетљивији", додаје Јанковић.

Поручио је грађанима да се болест лечи у најранијим фазама, као и да је свакако много лакше да се пацијенти јаве након првих симптома, јер специфични антивирусни лекови имају ефекта ако се дају првих дана након појаве симптома.

"Нама се углавном људи јављају, поготово они који у великим болницама заврше у јединицама интензивне неге, две недеље од почетка симптома, када је јако тешко било шта учинити. Већина тих пацијената, нажалост, премине, што ствара велики и емотивни и психолошки притисак и на особље и на родбину тих пацијената", каже др Јанковић.

"Приватне клинике да наводе шта су пацијенти примали од терапије" 

Истиче да су у последње време приметили да се грађани лече у приватним клиникама.

"Они тамо углавном не леже и не бивају хоспитализовани, не добијају кисеоник. Међутим, чим се ситуација закомпликује они траже место у болницама и потпору са кисеоником где ми не знамо шта су они од терапије примали, често се та терапија и разликује од оне која је препоручена и од стране наше експертске групе, а богами и од неких протокола који се примењују", наглашава Јанковић.

Указао је да је ту било и различитих алетернативних лекова и да им то ствара проблем.

"Ко год вам упути пацијента мора да напише шта је он примао тамо, то се односи и на приватне болнице. Нека упућују пацијенте са исписаним шта су пацијенти и како примали. Нама ће бити доста лакше, а и да се одговорност подели - доста је људи преминуло, велики је притисак на здравствене раднике", наводи др Јанковић.