Имунолог Марковић поручује: Немојте да мерите антитела, нећу знати да вам протумачим резултат

У току су студије широм света у којима се анализирају људи који су природно отпорни на коронавирус. У њиховим генима могао би да буде кључ за лечење те болести, сматрају научници.  

Професор др Милош Марковић, имунолог са Медицинског факултета у Београду рекао је да постоје велике индивидуалне разлике у отпорности према овој болести и начинима како се она развија.

"Ми уопште не знамо зашто неко има асимтоматску форму, зашто један број има блажу, а неки тако тешку и са смртним исходом, али је чињица да је то тако, и чињеница је да не постоји начин да ми то унапред предвидимо", рекао је доктор Марковић.

Сва истраживања су, наводи, усмерена на генетске предиспозиције које би могле да одреде зашто неко има блажу или тежу форму.

"У овом тренутку, ми то не знамо, и ја се на то не бих ослањао", рекао је професор.

Најлакше је измерити антитела, али... 

Указао је да количина антитела није једина одбрана нашег организма од коронавируса, али да је то нешто што најлакше можемо да измеримо.

"Антитела су само један вид одбране, свака инфекција покреће Т-лимфоците, ми правимо и неке меморијске ћелије које дуго живе и памте и које, када поново сретну вирус, боље одреагују и заштите нас", објаснио је професор Марковић.

То је, како каже, уствари имунолошка меморија и на основу тога ми имамо имунитет када прележимо инфекцију и после вакцине.

Једина антитела, истиче, која дају неку јаснију информацију су неутралишућа антитела, чију количину могу да раде само специјализоване лабораторије.

"Ма шта ви мерили у било којој лабораторији, ви нећете измерити ниједан параметар да ли сте имуни или нисте", навео је професор Марковић.

"Чак и да урадите тај тест, ми не знамо који је ниво заштите и моја порука је јасна – немојте уопште да мерите антитела", рекао је професор Марковић.

Поновна инфекција је реална могућност 

Указао је да би епидемиолошка ситуација била боља када би број вакцинисаних био већи, јер би тада ушли у ток епидемије.

"Не бих баратао са бројевима, али велика већина људи мора да буде имуна, а то може само ако прележите болест или да сте вакцинисани. Не постоји трећи начин", објаснио је професор.

На нама је, каже, да одлучимо да ли ћемо да "платимо тежу или лакшу цену".

"Не може нико да вам каже да имунитет траје година када од првог случаја није прошло годину и по дана, ми можемо само да претпостављамо на основу неких имунолошких знања", рекао је професор.

Према његовим речима, поновна инфекција је реална могућност, и најважнија ствар јесте да будемо заштићени од тешке форме болести што је и циљ вакцинације.

О трећој дози вакцине 

На питање ко и када треба да прими и трећу дозу вакцине и како да је одабере, професор је рекао да свако треба да сам да процењује кога ће да слуша. 

"Мој савет је да у овом лудилу има смисла добити трећу дозу, а нарочито ако сте хронични болесник, ако имате неку терпију која вам смањује имуни одговор, неку малигну болест", рекао је професор Марковић.

Сматра да свако треба да добије РКН-Фајзер вакцину, што је била и иницијална препорука стручног комитета за имунизацију. 

"То је вакцина која индукује најснажнији имуни одговор и која може поновљено да се даје", рекао је професор Марковић. 

"Добијте вакцину, онако како је речено, и број доза онако како је речено и немојте мерити количину антитела, јер ја нећу знати да вам протумачим резултат", поручио је професор.

Сматра да треба вакцинисати и децу и каже да је Фајзерова вакцина једина вакцина која је регистрована за узраст од 12 до 18 година.

"Сваки родитељ треба да процени, али корист од вакцинације и ризици од вакцинације су драстично мањи у поређењу са ковидом", рекао је професор.