Читај ми!

Шта је показало истраживање Студентске поликлинике – где су се академци највише заражавали

Студентска поликлиника спровела је истраживање међу студентима који су се јавили у амбуланту те установе са симптомима ковида. Међу 500 испитаних студената највише је оних из Београда, а готово 80 одсто њих је невакцинисано, рекла је за РТС докторка Мила Паунић из Студентске поликлинике.

Подаци обухватају период од 1. јула до 20. септембра, али се истраживање и даље наставља, каже докторка Мила Паунић из Студентске поликлинике. Са студентима су прво разговарали у ковид амбуланти, а потом и телефоном, како би се добиле додатне информације о току болести. Истраживањем је обухваћено близу 500 студената који су се јавили амбуланти у Студентској поликлиници.

"То истраживање ће нам помоћи да добијемо бројне податке о томе колико је студената који су се вакцинисали, а заразили су се до оних који нису вакцинисани. Вакцинисани студенти у 97 одсто случајева имају лаку или средњетешку клиничку слику", наводи докторка Паунић.

Више је позитивних девојака него младића. Најзанимљивија статистика је свакако она која показује да је највише оних који не знају где су се заразили – скоро трећина.

На журкама се заразило више од 18 одсто испитаних, на путовању нешто више од 16 одсто, а у породици скоро 17,5 одсто.

Прикупљени подаци указују на то и да је студентска популација махом бирала "Фајзерову" вакцину, скоро 70 одсто, а 29 одсто анкетираних определило се за "Синофарм". Чешће су оболевали они који су примили "Синофарм" вакцину, што је значајно као податак и за осталу популацију, јер студенти свакако имају бољи имуни одговор него рецимо старији од 65 година.

"То показује да би можда и студентска популација требало да прими и трећу дозу, посебно они који имају нека придружена или хронична обољења", каже докторка Паунић.

У појединим земљама Западне Европе има више од 80 одсто вакцинисаних младих људи, Португалија 89 одсто, Француска 86,1 одсто, Исланд 85,4 одсто. Код нас их је пре месец дана било мало више од 20 процената. Према речима докторке Паунић, постоји више разлога због чега је слаб одзив за вакцинацију.

"Најчешће им је неки члан породице или пријатељ рекао да сачекају. Проблем је и што нико није додирнуо тему вакцинације у образовном систему. Морамо да имамо неку врсту здравственог образовања од малих ногу, са 20 година је касно да мењате нечије ставове. Пуно труда улажемо, не да убедимо младе већ да им објаснимо зашто је добро да приме вакцину. А питање стерилитета је и даље најчешћа брига код младих, када је реч о вакцини", објашњава докторка Паунић.

У једном тренутку је одлазак на путовања подстакао вакцинацију али како је одмицало лето све више је оних који нису сигурни да ће се вакцинисати а забрињава и то што се основне мере заштите не поштују, од ношења маске, прања руку, коришћења спрејова за дезинфекцију.

"У Америци је већ немогуће да уђете на колеџ и присуствујете настави а немогуће да студирате медицину ако нисте вакцинисани, јер није логично да школујете будуће лекаре који ће бити против вакцине и то уверење сутра преносити на своје пацијенте", навела је у гостовању на РТС-у докторка Студентске поликлинике Мила Паунић.

четвртак, 17. октобар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи