Др Зоран Вучинић за РТС: Вариола вера је дечја видео-игрица за ковид

До колективног имунитета који би зауставио епидемију можемо само вакцинацијом, тврди др Зоран Вучинић, пензионисани епидемиолог из Ужица, који се у дугој каријери борио против мишје грознице, свињског и птичијег грипа и других епидемија, гасећи их у жаришту.

Као неко са великим искуством у заустављању ширења епидемија, не ковида, већ разних других болести, како гледате на тренутну ситуацију?

- Мислим да је ковид, од саме дефиниције, па до данашњег дана мало препуштен некој стихији. Свакодневно смо затрпани разним информацијама које су углавном такве да доводе у сумњу многе лаике.

Mорамо да у наредном периоду врло обазриво приђемо свакој информацији која се даје становништву. Кад кажем обазриво, мислим да те информације морају бити јасне и тачне.

За разлику од прошле ковид године, ове имамо вакцину, али опет таласи не јењавају.

- Да бисмо имали успешну вакцинацију било је неопходно припремну фазу прилагодити социолошким, културолошким и другим особинама народа. Ми то нисмо урадили.

Основно питање које није постављено је: зашто се ми вакцинишемо. Једноставан је одговор – да бисмо спречили хоспитализацију, тешке клиничке форме и смртне исходе.

Ако ме питате којој болести је равна, врло се често спомиње вариола вера. Вариола вера је дечја видео-игрица за ковид. Ово је најопаснија болест са којом се човечанство сусреће у 21. веку и као таква, морамо све снаге да утрошимо и усмеримо у правцу контроле и елиминисања узрочника.

Вакцинација нам иде слабо, јер смо направили много грешака. Не видим крај, управо из разлога што је човек резервоар инфекције. Једино ако будемо успели да створимо колективни имунитет код народа, а то можемо само вакцином, можемо да умањимо његово ширење.

На крају, какве би то мере, поред постојећих, можда још препоручили?

- Придодао бих мере едукације, која мора да буде и даље присутна, агресивнија. Нисам присталица обавезних имунизација, одмах да вам кажем. Више сам присталица да се разговара са младима, да се укључе у акцију.

Нашао бих, на пример, тим младих људи који би били главни пропагатори вакцине, они који верују у вакцину, јер док сам радио мени је вршњачка едукација била основ да управо те групе младих људи убеде своје другаре због чега је то важно.

На епидемиолозима је да се изборе за своје место у Кризном штабу, да наложе, да траже да се одређене мере спроводе. Акценат је вакцинација, вакцинација, вакцинација.