Нецивилизацијски да здравствено особље зарази неког у болници, да ли смо близу ковид пропусница

Током претходних 17 месеци борбе против короне много пацијената било је и у Универзитетском клиничком центру у Нишу. Kаква је тренутно ситуација на jугу Србије, али и у ковид болници у Батајници?

Професор Радмило Јанковић, заменик директора Универзитетског клиничког центра у Нишу рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да се пацијенти који захтевају хоспитализацију упућују у Крушевац, пошто Клинички центар у Нишу није у ковид систему.

Јанковић каже да је у крушевачкој болници десетоструко повећан број пацијената у односу на пре месец дана.

И то, како је додао, за стручњаке који прате ситуацију није изненађење, јер се на основу неке врсте стихије средином јула то могло и очекивати.

"Ми ћемо се трудити да одржимо Клинички центар у Нишу у нековид режиму, што је витално важно за пацијенте, али то ће бити тешко", навео је Јанковић и напоменуо да се у центар у Крушевцу сливају пацијенти из целог краја.

Истакао је да се у Србији приближавамо броју од готово 1.000 хоспитализованих и напомиње да ће, и поред отварања нове болнице у Новом Саду, здравствени систем бити оптерећен.

"Имамо тешке пацијенте, старије који захтевају дуже лечење, млађи имају углавном лакшу клиничку слику, али има и појединаца у тешком стању", рекао је Јанковић.

Говорећи о почетку школске године, каже да на неки начин треба мотивисати и чак извршити притисак на просветне раднике да се вакцинишу и можда ће то мотивисати и родитеље да вакцинишу децу.

Јанковић сматра да ће Кризни штаб, који заседа сутра, и Влада ићи у правцу ковид пропусница.

"Нешто се мора учинити, мисли да смо достигли максимум са вакцинацијом, не мислим да се сада може још много тога учинити апелима", навео је и додао да је нецивилизацијски да неко дође у болницу, да не може да се вакцинише из здравствених разлога и да га зарази здравствено особље.

Највише вакцинисаних бар једном дозом вакцине против коронавируса, налази се међу грађанима старости између 70 и 79 година - 78,6 одсто.

У популацији између 18 и 24 године вакцинисано је 15 одсто, 33,6 одсто међу грађанима старости између 25 и 49 година, а 49,9 одсто међу онима од 50 до 59 година.

Kада су у питању деца млађа од 17 година, против коронавируса је вакцинисано 0,3 одсто.

Јанковић је рекао да је једна ствар безбезност, а друга ефикасност. Према његовим речима, показало се да су вакцине безбедне, али по броју хоспитализованих показало се да је Фајзерова вакцина много ефикаснија.

"Ја се бојим да они који су примили у јануару или фебруару вакцине то сада више није довољно и мислим да треба да приме и трећу дозу. Ти људи су одмах примили прву дозу и мислим да није проблем вакцинисати их", истакао је доктор Јанковић.

Говорећи о мотивацији младих, каже да су Енглези имали велике акције вакцинација на стадионима великих клубова и апеловао на младе да не потпадају под утицаје, јер тренутно у овој ситуацији резултат ће бити само губитак живота.