Када ћемо знати колико је заиста било оболелих од ковида 19

Одговоре на питања колико је укупно било људи који су били болесни од короне и да ли су сви оболели и евидентирани још чекамо, а до краја године требало би да стигну резултати студије стручњака Градског завода за јавно здравље Београда и Медицинског факултета. 

Докторка Невенка Павловић, начелник епидемиологије и микробиологије и заменик директора Градског завода за јавно здравље Београда каже да је епидемиолошко истраживање већ започето у популацији Београда и да би требало да допринесе препознавању обима инфекције.

Према њеним речима, прати се укупан број оболелих - евидентирање иде кроз пријаве заразних болести и ту се препознаје онај део популације који је имао тегобе, који се јавио лекару, обавио преглед, тестирао се... 

"У тој бази оболелих, осим потврђених ковид инфекција, имамо и оне који су испољили клиничку слику, они који су били у контакту са оболелом особом и они се такође евидентирају као непотврђени лабораторијски, али ти случајеви", каже докторка Павловић.

Студија је, наводи, замишљена и ради се као студија испитивања серопозитивности.

"То су заправао закључци научног одбора, прве наше националне студије. Једна од главних препорука била је да у ситуацији непотпуног познавања епидемиологије инфекције треба радити поновљене студије серопозитивнсти, и управо то и радимо", рекла је докторка.

Кроз ту серопозитивност, истиче доктока, ми ћемо открити обим инфекције, где ћемо на једном репрезентативном узорку видети колики је заиста обим инфекције.

"Оно што не видимо кроз пријављивање, то су ти асимптоматски облици које ћемо пратити кроз наше испитивање које није само серолошко, али епидимиолошки подаци који се добијају кроз упитнике у односу на изложеност, затим идемо шире, а то је да видимо где смо са мерама превенције, шта наши суграђани знају о ризицима изложености вирусу", објаснила је докторка.

Такође, каже докторка Павловић, студија треба да покаже и где треба да допремо боље, где смо са приближавањем аспеката болести грађанима, али и мера превенције, како их они разумеју, како их перципирају, како схватају и прихватају да их спроведу.

Како да се реагује у одређеној средини

"Овде имамо моменат који је веома важан да се види како да се реагује у одређеној средини, у одређеној популацији и управо то хоћемо да видимо конкретно за Београд, јер свака средина има своје карактеристике у прихватању или неприхватању нових информација, у овом случају мера превенције саме болести", каже докторка.

Студија ће, указује, осим серопозитивности и налаза антитела у крви пратити и изложеност, карактиристике наших испитаника у односу на узраст, пол, занимања, затим понашање и прихватање мера на начин како их они разумеју и да видимо како да делујемо.

Према њеним речима, управо ће доносиоци одлука моћи на основу доказа у сопственој средини да се определе и планирају мере за спречавање инфекције.

"Студија је на почетку, а до краја године биће завршена, али оно што гарантује велики допринос, јесте добра методолошка поставка студије", каже докторка Павловић.

Истиче да ће подаци који се добијају добро бити обрађени и анализарани захваљујући сарадњи са Институтом за епидемиологију Медицинског факултета у Београду.

Контролисани ризици 

Наводи да су искуства показала да је дошло до пада инфицираних где год су се поштовале епидемијске мере и где год је вакцинисан велики брог грађана.  

С обзиром на то да је до сада било више фестивала, а да је у току Бир фест у Београду, докторка каже да се ризици могу контролисати и самим тим се не дозвољава веће заражавање.

"Ми смо у комунакацији са организаторима фестивала и другим инстутуцијама од значаја и то су контролисани ризици", каже Павловићева.

Уколико контролишите ризике на самом улазу - проверите потврде о прележаној болести, пи-си-ар и антигенске тестове, онда неће бити много оболелих, навела је докторка.

Поновила је да је тенденција раста новооболелих у претходних 35 дана и додаје да су то повратници са летовања, али да се у наредне три, четири недеље очекује пад.