Какве су процене – да ли ће храна и енергенти наставити да поскупљују

Уједињене нације су саопштиле да су у свету, а тиме и код нас, цене хране порасле најбржим темпом у последњој деценији. Раст не престаје 12 месеци узастопно. Узрок – пандемија.

Коронавирус је пореметио прозводњу и транспорт, и то глобално, па су за годину дана житарице, јестиво уље, млечни производи, месо и шећер поскупели 39,7 одсто.

Раст цена је резултат обновљене потражње у појединим земљама и мање производње у претходном периоду услед увођења рестрикција на кретање људи. Ако се томе додају и "промене психологије тржишта" , како кажу стручњаци, до које је дошло услед ковид кризе, онда неминовно сви примећујемо нагли скок цене хране.

Да све буде интересантније, цена сирове нафте на светском тржишту расте још од октобра прошле године. Барел је са 40 долара скочио на 70 долара.

Само од марта, у зависности од врсте, деривати у Србији су поскупели од пет до девет динара по литру. И наравно - домино ефекат на остале производе био је неминован - инфлација је за првих шест месеци 3,5 одсто.

"Раст цена у Србији прати оно што се дешава на светском тржишту"

Главна уредница Магазина Бизнис и Економетар Радојка Николић оцењује да раст цена у Србији прати оно што се дешава на светском тржишту, пошто је током пандемије дошло до скока цена нафте и хране.

Додаје да је неколико ствари указивало на то да ће цене хране скочити и да су упозорења била видљива већ у другој половини претходне године.

"Ишла су упозорења, најсиромашније земље ће бити највише погођене, јер кад скочи цена горива и скочи цена хране, то су виталне ствари које вас угрожавају", објашњава Николићева.

Додаје да је до поскупљења дошло и код нас и како каже, ситуација на светском тржишту прво се рефлектовала код нас у скоку цене уља.

"Пре неколико месеци, сви грађани су поскупљење осетили кроз раст цена уља - зејтина. Прво су скочиле цене зејтина пратећи глобалне трендова и раст цена сировина на светском тржишту и то се наравно прелило и код нас", објашњава Николићева.

На раст цена, каже гошћа Ока, утиче неколико околности.

"Једна је да до поскупљења долази тамо где је настао поремећај у понуди и тражњи - оно чега нема, а друго је да поскупљује и нешто пратеће, што трговци процене да може боље да иде са нешто већом ценом. Међутим, једна ствар је реалан ефекат и реални разлози за поскупљење јер су поскупели производни трошкови или сировине, а друга ствар је у очекивањима и зарадама трговаца који користе сваки моменат да наравно, узму више", објашњава Николићева.

Наша инфлација, која се кретала на до два посто, каже гошћа Ока, сада је најновијим поскупљењима дошла до три одсто. Када то погледате лаички, то делује минимално, међутим, кад погледате да је то за трећину више него што је било, дакле реч је о 30 одсто већој инфлацији, него што смо имали пре у структури инфлације, 30 одсто већи раст цена него што смо га имали раније.

"Ви ћете то видети у свакој потрошачкој корпи, у свим намирницама које купујете да су цене отишле од 10 до 30 посто", казала је Николићева.

Јањић: Не очекују се значајнији падови цене хране

Директор Продуктне берзе у Новом Саду Милош Јањић наводи за РТС да је пандемија направила пометњу на робно-берзанском тржишту, како у свету, тако и код нас.

"Код нас су цене неких основних сировина као што су кукуруз или соја знатно веће него у свету и то су импути који учествују у производњи остале хране, пре свега меса. Цена кукуруза је у односу на исти период прошле године скочила чак 51 одсто, цена соје је скочила за чак 71 одсто у односу на исти период прошле године", наводи Јањић.

Како каже, ми смо зависни од светског тржишта и оно што се дешава на светском тржишту пресликава се код нас.

"Тако се и код нас на тржишту Србије у јуну и јулу смириле цене у односу на мај", објашњава Јањић.

Све ово се осетило и на продуктној берзи, каже Јањић, јер чим долази до већих осцилација у ценама онда свака берза бележи већи раст промета.

"Највећи добитници у свему овоме су они који су сачували своју робу, значи онај произвођач који је оставио своју робу код себе и који је касније могао да је прода по већим ценама. Међутим, мали број је таквих, јер овакаве скокове цена нико није очекивао", објашњава Јањић. 

Објашњава да сви параметри показују да се не очекују неки значајнији падови цене хране.

Нашим произвођачима саветује да буду добри трговци, да се добро информишу, али и да имају робу доброг квалитета.

Мићовић: Поскупљења последица раста цене нафте у свету 

Секретар Удружења нафтних компанија Томислав Мићовић навео је да су поскупљења последица раста цене нафте у свету.

Објашњава да се цене нафте не смирују, да је јуче повећана опет и до сада је цена црног злата скочила за два одсто након извештаја Међународне агенције за енергију која је упозорила на потенцијално мању понуду нафте.

"Ово шо се дешава јуче и данас је занимљиво са обзиром на то да је пре неколико дана отказан састанак земаља ОПЕК-а на којем је требало да се потврди повећање производње сирове нафте за август и до краја године. Састанак није одржан, а образложења није било. Касније смо сви схватили да Уједињени Арапски Емирати заправо траже веће повећање за себе него за друге земље ОПЕК споразума. Међутим, данас је Ројтерс објавио вест да је ипак дошло до споразума, да ће он бити званично обелодањен наредних дана и тог момента је данас цена нафте пала за више од једног долара и негде око 1,5 проценат", објашњава Мићовић.

Објашњава да је тржиште нафте врло осетљиво на вести и очекивања.

"Када неко најави да ћемо из пандемије изаћи са врло брзим сценаријом и он се после не реализује, то је велика опасност за нафтне компаније, да затрпају тржиште заправо робом која не треба никоме", објашњава Мићовић.

Објашњава да у целом овом периоду је био већи раст потражње за сировом нафтом него што је била понуда.

"Земље ОПЕК-а су у старту смањиле  своју производњу за десет милиона барела на дан и онда су је сукцесивно враћали врло опрезно. Никад нису достизали реалну тражњу тржишта и због тога имамо овај раст", објашњава Мићовић.