Како смо избегли ефекат "црног лабуда" и катастрофу на тржишту

Када наступи ефекат "црног лабуда" људи панично продају своје хартије од вредности и робу да би смањили губитак и колико-толико сачували свој капитал. Направи се хаос и цене акција за кратко време нагло падају.

Ковид 19 је трећи "црни лабуд" у берзанској историји и он је у марту 2020. чак четири пута активирао прекидаче и на неко време искључивао тржиште, да се учесници пресаберу.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић сведочио је једном "црном лабуду" у Лондону 1987. године, када је започео магистарске студије на Лондонској школи економије.

"За мене је то било шокантно, како изгледа када се догоди крах берзе. Као да су неки дани жалости, људи су толико забринути, несрећни, видите и на улицама, тада ми то није било јасно, сада ми је јасно какве то последице има по цело друштво, људски живот, у смислу губљења посла, немаштине, проблема", напомиње Мусабеговић.

Коментаришући садашње стање на тржишту, професор указује да је оно сада на нивоу пре пандемијског.

"То значи да се опоравило, робно и финансијски, највећи представник је нафта која се вратила на ниво пре пандемије, сви индекси су или на историјском максимуму или као на нивоу пре пандемије", наглашава Мусабеговић.

Државе помогле да се избегне катастрофа 

Професор Мусабеговић је указао да су последице пандемије можда мање него што се очекивало, јер су многе земље интервенисале, али се и даље процењују на хиљаде милијарди долара.

"Пандемија је продужила свој ток, крајем прошле године мислили смо са вакцином да ће то ићи много брже, како сада изгледа, то ће трајати. Проблем је посебно за одређене гране привреде, саобраћај, туризам, хотелијерство, угоститељство и све везано за масовно скупљање људи", указује професор.

Објашњава да је тај систем у економији релативно јасан – морате да упумпате новац у привреду да би се одржала потрошња.

"Ако то одржите, одржали сте запосленост. Највећа последица 'црног лабуда' је огроман раст незапослености. Интервенција државе је да се олакша целој привреди, посебно најугроженијима. Нису сви исто погођени, и наша држава је учинила ту помоћ, направила мере којима је донекле ублажен тај утицај вируса, то најлакше видите кроз БПД, предвиђања су била да ће пад бити између 10 и 15 одсто, Србија је завршила са падом око 1,5 одсто, мере су имале ефекта, не знам да ли су довољне, мораће држава још значајно да се ангажује да би привреда превазишла ове проблеме", наглашава професор.

Значај примарне емисије у кризама 

Према његовим речима, један од механизама у овој ситуацији је примарна емисија новца.

"Оно што је било деведесетих је била злоупотреба тога - то значи да новац из штампарије није ишао у привредне токове, већ на улицу, па је курс марке вртоглаво растао. То вам је као кад схватите да организам треба трансуфизују, знате колико крви треба да упумпате. А код нас је било деведесетих узмете крв и постепе по пацијенту па шта буде, никаквог ефекта нема. Сада су све земље пумпале новац. И Србија је око пет милијарди убацила у систем и донекле спречила тај катастрофални сценарио који је био могућ", објашњава Мусабеговић.

Сматра да је Народна банка Србије одиграла јако добру улогу пошто је курс стабилан. 

Берза као огледало привреде 

Професор указује да берза није узрок кризе, већ може бити огледало привреде, јер може да предвиди да ли ће нешто лоше да се догоди.

"Када су овакве ствари проблематичне, када се догоди пандемија, то има утицај на вас, на нас, од плате, сигурности, посла, стандарда – на реалну економију. Београдска берза је још увек једна мала берза и не може представљати индикатор на ком се види да ли ће се нешто догодити ли не. Можда када дође до развоја те берзе и кад људи схвате да је берза извор капитала. Ми смо банкоцентрична држава – кад треба капитал, идемо у банку, а не на берзу", указује Мусабеговић.

Наводи да су развијене берзе, које имају епитет ефикасна берза, довољно дубоке и да су све информације за било који инструмент познате.

"На њима је јако тешко направити малверзацију којима би се неке акције могле вештачки повећати. Имате много инструмената контроле којима се такве хартије избацују из оптицаја", казује професор.

О америчкој економији и долару 

Коментаришући сутацију у светској економији, професор је указао да је Америка и даље највећа економска сила.

"Она је у неком, условно, паду јер смо констатовали и да је њихов БДП пао, око 21.000 милијарду долара је, дуг код њих стално расте и сад је око 28.000 милијарди, што је око 130 одсто БДП-а. По Мастрихту, када пређе 60 одсто, држава почиње да има проблема у финансијама, економији. Специфично је да они још те проблеме немају", сматра Мусабеговић.

Када је реч о доминацији долара као валуте, професор наводи да он и даље јесте једна од доминантнијих валута пошто је 60 одсто државних резерви земаља широм света у долару, 20 одсто у евру и остатак у другим валутама.

"Америка има систем који функцонише већ 40-50 година: сва главна берзанска роба је исказана у доларима, кад је тако, то онда завршава на рачунима коресподентних банака у Америци. Америка када купује робу плаћа доларима, увозници добијају локалну валуту. Пошто новац не може да стоји дуго, централне банке исте доларе и добар део новца из резерви поново уплаћују купујући америчке обвезнице. Њима се новац релативно брзо враћа, Америци", указује Мусабеговић.

Све док, каже, постоји тај систем, долар ће бити доминантан.

"Колико ће да траје, нисам сигуран. Постоји тренд да јуан преузима један део тржишта, али Кина још није либерализовала тржиште капитала па се не види тржишна вредност јуана", наводи Мусабеговић.