Како ускладити мере са животом и живот са мерама – и шта када све дође на наплату

Очигледно, за многе је то било дугих пет дана, јер мало ко из приватног сектора, посебно сектора услуга, није поставио питање: како мој посао угрожава епидемијску ситуацију? Од фризера, преко фитнес инструктора, власника малих салона и радњи.

Ипак, приликом пооштравања мера, питање је како их одмерити да се не би "потопили" већ угрожени мали привредници. 

Директор у Привредној комори Србије Бојан Станић рекао је у емисији "Око економије" да када погледате државе релативно напредније од Србије, видите да после периода краткотрајног периода попуштања, као у Немачкој, планирају заоштравање мера.

Станић је истакао да потенцијал човека, у материјалном смислу, чини здравље и радно место, па је битно да се економским мерама очува запосленост.

"Свако додатно заоштравање мера захтева додатну помоћ државе", истакао је Станић.

Осврћући се на анализе на глобалном нивоу, каже да аналитичари истичу да је процес имунизације релативно спор али ефикасан процес, надају се да ће у другој половини године имунизација надвладати вирус.

Станић је рекао да се погорашава епидемијска ситуација, они што су били највише угрожени на почетку су и даље угрожени, а главна претња за одржив раст и развој је негативан демографски тренд и губитак посла би могао довести до повећане емиграције становништва.

Када тај ко је отпуштен оде у иностранство и када се јави потреба за његовим радним местом, он више није ту, каже Станић. 

Највећи изазов сачувати радна места

Председник Српске асоцијације менаџера Драгољуб Дамњановић указује да неће бити као што је било када је у питању туризам, и додаје да треба да схвате како ће се клијенти понашати и тако да прилагоде пословање.

"Гро наших чланова и гро привреде чека да се здравствена ситуација доведе у разумну меру и да бизнис крене, најважније је имати обучене запослене, који спремно могу да прихвате терет који ће одмах доћи", рекао је Дамњановић.

Како издржати трошкове

Дамњановић подвлачи да је тешко за мала и средња предузећа, јер немају довољну акумулацију капитала да се на дуже време задуже и немају довољно основних средстава.

Говорећи о томе како да превазиђу кризу, истиче да неки покушавају да се баве различитим пословима, а неки своје трошкове покушавају да оптимално организују и кључно је да у сарадњи са банкама преживе.

"Банкама је у интересу да клијенти преживе и да могу да финансирају дугове", истакао је Дамњановић.

Трећи пакет помоћи

Бојан Станић каже да је проширена помоћ и за велика приведна друштва, процењује се да ће 1.400.000 радника бити обухваћено, то је системска мера која има за циљ да очува запосленост.

Додатна подршка је за ауто-превознике у путничком саобраћају, хотелијере, угоститеље: то су сектори који су први стали у овој кризи, а који ће се последњи опорављати, зато је потребно усагласити потребе привредника са макроекономској ситуацијом која је стабилна, подвлачи Станић.

Према његовим речима, све зависи од епидемијске ситуације и економског опоравка у Европи.

Стопа незапослености на крају четвртог квартала прошле године је 9,9 одсто, у Великој Британији пет одсто, упоредио је Станић. 

Шта се променило са кризом 

Дамњановић каже да се променио начин пословања. "Раније смо морали да идемо код клијената, сада радимо онлајн, колеге су радиле ноћу због временских зона, промениле су се навике наших клијената, важно им је да имају добра софтверска решења и научили су да с нама раде онлајн", каже он.

"Правимо софтвер за управљање електродистрибутивним предузећима по свету, рецимо у Тексасу је све стало пре неколико дана, када није било струје, битно је имати поуздане системе", каже Дамњановић. 

Државне мере ауто-превозницима

Председник Групације ПКС за превоз путника у друмском саобраћају Миломир Радовановић каже да тај сектор трпи велике губитке. 

"Као превозници смо покренули иницијативу унутар ПКС док је било ванредно стање како бисмо затражили помоћ да бисмо сачували ликвидност, радну снагу. Најављена помоћ од 600 евра у месечним ратама сваком од нас ће значити пуно да бисмо сачували капацитете и запослене, а то су најбитније категорије", каже Радовановић.

Око 20.000 људи ради у овом сектору.

"Од 20. марта до 5. априла саобраћај је био обустављен, тако да је тај период први удар, након тога од маја и јуна почело се са уходавањем одређених линија, како се који талас болести појачавао, број путника се смањивао", истиче Радовановић.

Указао је да у сектору друмског саобраћаја није било значајнијег смањења броја запослених, јер се већина изјаснила за помоћ, тако да су сачували радну снагу за сада. "А ова секторска помоћ превозницима ће добро доћи да се сачува ликвидност, делатност и потенцијал у возилима", закључио је Радовановић.