Светски "рат за вакцине" – да ли ће друштвена одговорност скинути профит са трона глобалне економије

Драгослав Поповић, Горан Николић и Славко Царић говорили су у Оку економије, поводом Форума у Давосу, о набавци вакцина у свету и опоравку глобалне економије.

Поповић је рекао да се води борба и рат за вакцине и да је то чињеница. "Та борба даје и резултате, то је тако исто врло важно", додаје Поповић.

Очекује се, како је навео, да ће почетком следеће године и најсиромашније земље, које ће највероватније доћи до вакцине последње, добити ту вакцину и обавити посао који треба.

Истиче да су земље успеле да добију ефикасне и безбедне вакцине, али да се заборавило да смо сада управо у периоду када те вакцине из руку науке треба да пребацити у руке индустрије.

"Значи индустрија тек треба да направи довољан број доза. Индустрији треба времена и индустрија није никоме обећала да ће све вакцине бити доступне у јануару ове године", напомиње Поповић.

"Морамо да схватимо да ће вакцинација да траје целу ову годину"

Каже да је на делу трка с временом и да постоји глобална координација.

"Постоји врло јасно мишљење и сазнање међу свима да се пандемија не може зауставити ако се вакцинишу само богате земље", наводи Поповић и истиче да је то циљ свих, укључујући и индустрију.

"Процес производње има своје лимит, а ми говоримо о томе да треба да дигнемо производњу најмање 10 пута у односу на нормалну годину, плус да све остале вакцине које се у току године дају света буду доступне", указује Поповић.

Примећује да је масовно вакцинисање кренуло само у неколико земаља света – неколико најразвијенијих и средњеразвијених земаља.

"У овом моменту већина земаља није спремна да прими вакцине зато што њихова инфраструктура није довољна да би они вакцине употребили на најбољи начин. Опет морам кажем да смо на изузетно добром путу да сви дођу до вакцине, али морамо да схватимо да ће вакцинација да траје целу ову годину", поручује Поповић.

"Недостатак поверења у заједницама са недостатком транспарентности"

Царић је, говорећи о угроженом поверењу и капитализму као "плашљивој зверки", истакао да је главна ствар коју банкари продају кредит, а у етимологији те речи је поверење, "без чега нема ни банкарског сектора ни финансија".

"Оно што смо видели ове године био је недостатак поверења који се пре свега десио у заједницама где је био недостатак транспарентности. Тамо где су људи, који су били носиоци борбе против короне, делили информације, ту поверења није нестајало", указао је Царић.

Нагласио је да се мора обновити поверење између људи који се запошљавају и људи који дају то запослење.

"Борба која се кристалише сада и која је убрзана током пандемије, а коју смо видели и претходних година, јесте борба за обновљиве и одрживе инвестиције. Слова која треба запамтити јесу ESG – environmental and social governments", сматра Царић.

То би се могло превести, како је објаснио, као окружење и друштвено одговорно понашање и друштвено одговорно управљање компанијама.

"Такве компаније ће сада добити много већи простор и много више. Кључна карика која је потпуно другачија ове године у односу на претходне, јесте да више није као прошлих на првом месту профит, веће одговорност и одговорно понашање, који ће за последицу имати повратак поверења", истиче Царић.

"Вера у технологију и даље снажна"

Николић се осврнуо на улогу технологија у кризи и наводи да су вршена истраживања и од стране самог економског форума у Давосу.

"И они су дошли до занимљивих налаза да је вера у технологију и даље снажна и да напредак технологије јесте нешто у шта верује у великом броју значајан број испитаника", каже Николић.

С друге стране, како је додао, релативно је велики песимизам у вези са личним аспектима живота, као што је здравље, али напомиње да је технологија ипак учинила толико да се то тешко може схватити.