Атанасковић: Помоћ привреди из буџета утицаће на раст БДП-а

Ове године је Министарство за подршку привреди, очување ликвидности и подстицање запослености издвојило 160 милијарди динара и тиме је око 250 привредних субјеката добило подршку, изјавила је министарка.

"За следећу годину је Министарство у буџету и за подстицаје привреди планирало 17,6 милијарди динара, а за подстицање директних инвестиција више од 15 милијарди динара. За подршку развоју предузетништва издвојена је 2,1 милијарда, а за неколико програма подршке сектору малих и средњих предузећа и предузетништва одвојене су две милијарде", рекла је министарка Атанасковић.

Додала је да се то углавном односи на набавку опреме почетника у пословању и да је ове године решено да се један део новца усмери на женско и омладинско предузетницштво, а да у овом тренутку Министарство ради на дефинисању елемената тог програма.

"Када је реч о инфраструктурним пројектима регионалног развоја, у буџету је планирано 1,6 милијарди и то је врло битно. Ја морам рећи да је унапређење зона до сада давало резултате и ангажовало део средстава из локалне самоуправе, што се такође позитивно одражава на раст БДП-а", закључила је министарка Атанасковић.

Чадеж: Очували смо привреду, задржали инвестиције упркос кризи

Прилагођавање привредника новим глобалним условима пословања насталим због пандемије и брза и ефикасна подршка државе омогућили су да сачувамо нашу економску кичму, оценио је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж на данашњој онлајн седници Скупштине ПКС-а.

"Сачували смо економску базу не само захваљујући нашим брзим реакцијама и импровизовању. Први пут у историји нам је искуство из деведесетих било од користи како бисмо брзо реаговали као привредници и своја послoвања прилагодили, а много нам је помогла и држава захваљујући чему имамо најмањи пад БДП-а и пројекцију међународних финансијских институција за раст од шест одсто наредне године", рекао је Чадеж.

Додао је како је упркос тешким глобалним условима због пандемије српска привреда отварила одличне резултате, боље од читавог региона.

"Имали смо 1,8 милијарди евра инвестиција, а много компанија и даље жели да дође у Србију. Пад извоза је био пет процената, што је мање од очекиваног, тако да смо очували извозни капацитет. Буџетски дефицит је мањи од 65 одсто, што је такође мање него код других. Кредитни рејтинг Србије је задржан и на корак је од инвестмент грејда, тако да очекујемо следеће године да будемо међу земљама које су у ‘Лиги шапмиона’ када је реч о поверењу финасијских инвеститора", рекао је председник ПКС-а.

Чадеж је истакао да ће Србија једина у региону имати пад привреде мањи од три одсто, што ће бити добро за нас када се ствари стабилизују.

Додао је како се ради на томе да Србија постане део европског економског подручја и да све баријере које сада оптерећују пословање привреде буду отклоњене одмах и без чекања да постанемо пунопревни члан ЕУ.

Међу мере које ће ПКС спроводити с владом током 2021. године он је убројао рефундацију дела ванредних трошкова запосленима којима се скраћује радно време у угоститељској делатности, и смањење ПДВ-а на 10 одсто хотелијерима и угоститељима.

Додао је како треба посебну пажњу посветити онлајн трговини, јер за њу немамо инфраструктуру.