Угојиле се касице прасице током пандемије

Грађани централне и источне Европе у 2020. години више штеде и остављају новац са стране, показују резултати истраживања Ерсте групе. Као главни разлог испитаници наводе кризу коју је изазвала пандемије коронавируса.

Док су штедише из ЦИЕ и даље склоне ризику и фаворизују традиционалне штедне производе, најновије истраживање о важности новца које је Ерсте група спровела у Чешкој, Словачкој, Мађарској, Румунији, Хрватској и Србији, показало је да је већина испитаника и даље незадовољна износом који успева да сачува, али да је тај износ за чак десет одсто већи него претходне године.

Они који су успели да уштеде нешто више, то су могли да ураде захваљујући већим приходима и укупном побољшању нивоа запослености, као и одлагањем или отказивањем већих куповина.

"Пандемија коронавируса натерала је људе у централној и источној Европи да обрате више пажњу на то како троше новац. Приметно је да се више штеди. Иако су то добре вести, регион је и даље склон ризику и ослања се на бакарску штедњу која са тренутно врло ниским каматним стопама и не може довести до финасијског просперитета", истакао је извршни директор Ерсте групе Бернд Шпалт.

Истраживање је показало да су грађани 2020. године имали више могућности да уштеде у односу на прошлу годину.

Највећи пораст забележили су Срби и Чеси, по 9 одсто на годишњем нивоу и тако надмашили раст просечне месечне уштеде у Румунији (6 одсто), као и у Мађарској (раст од 3 одсто), Словачкој и Хрватска (обе за 2 одсто).

"Један од четири испитаника у Србији задовољан је новцем који је успео да склони са стране, иако се су сви сагласни да су им приходи остали исти у односу да прошлу годину", наводи се у саопштењу Ерсте групе.

Како истичу, највећи мотив за штедњу у тешкој години за већину испитаника је страх од болести и како би се побољшала пензија.

У остваривању тих циљева, штедише се углавном ослањају на штедне књижице и девизне рачуне, док код других видова штедње попут животног осигурања нису приметне велике промене.