Истраживање Унеска: Влада Србије економским мерама штити културни живот у време пандемије

Српска влада улаже огромне напоре да заштити културни живот усвајањем пакета финансијских мера за сектор културе и подржавајући присуство уметника и културних институција на интернету и друштвеним медијима, констатација је из истраживања о погођености креативних индустрија у Србији пандемијом коронавируса, рађеног за потребе Унеска.

Као једну од првих мера Владе Србије извештај Унеска наводи управо мере које покривају сектор креативне индустрије, а то су издавачка област у домену књижевности и музике, аудио-визуелни сектор, ИТ и сектор видео игара, све то као део Програма економских мера усмерених на смањење негативних ефеката изазваних пандемијом.

Помоћ је износила 5,1 милијарду евра (608,3 милијарде динара, половина буџета или 11 одсто БДП-а) и садржи мере пореске политике, директну помоћ приватном сектору, мере за очување ликвидности и остале мере, усвојене 31. марта 2020. године.

У извештају се наводи да креативне индустрије чине значајан сектор у српској економији са уделом од 3,4 до 7,1 одсто БДП-а, што јасно говори да креативне индустрије у Србији расту брже од остатка привреде.

Бруто додата вредност овог сектора повећала се за 16,4 одсто од 2014. до 2016. године, што је већи раст од свих осталих сектора српске привреде у том периоду.

Сектор ове индустрије састоји се од преко 30.000 регистрованих фирми, углавном малих, средњих и микро предузецћа, која запошљавају 100.000 радника, од којих готово 70 одсто су особе између 25 и 44 године старости.

Када је реч о културним институцијама, у 2017. години било је 520 регистрованих са 10.816 запослених, од којих су 58,8 одсто биле жене, а 46,2 одсто њих је било на челу институција културе.

Покривајуцћи обе поменуте категорије, запослени у занимањима из области културе и креативног сектора чине 3,14 одсто укупне радне популације Србије.

У истраживању учествовале 562 културне институције

У истраживању о утицају пандемије на културни и креативни сектор у Србији учествовао је Завод за проучавање културног развитка, таргетиране су 562 културне институције (530 јавних установа, 12 приватних и 20 установа које функционишу као део јавних предузећа, фондација, верских заједница, универзитета), као и 6.476 предузећа у културном и креативном сектору.

Наручилац истраживања је Унеско преко своје Регионалне канцеларије за науку и културу у Европи.

Поред Завода у спровођењу истраживања у Србији, учествовали су Национална платформа Сербиа Цреатес и Министарство културе и информисања, док је помоћ у дистрибуцији упитника актерима у приватном сектору пружила Привредна комора Србије.

Прикупљање података реализовано је током јуна месеца 2020. године.