Пандемија оборила производњу у рибњацима, увозна риба знатно јефтинија од домаће

И рибарство у Србији трпи последице пандемије коронавируса. Смањене су потражња и продаја рибе на тржишту што омета производњу и дугорочне планове.

Рибњак "Kапетански рит" у близини Kањиже недавно је повећао производне површине и сада се простире на укупно 1.150 хектара. Тренутно је на нашем тржишту смањена потражња за конзумном рибом, па се од започетог излова око 40 одсто спрема у зимовнике. По сваком хектару добије се око две тоне рибе, а 60 одсто излова се враћа у језера, чиме се заузима место за нову шаранску млађ што може довести до дугорочних проблема.

Технолог Жељко Ђанић упозорава да је та риба заузела простор за производњу једногодишње млађи.

"Пошто су у рибарству важни двогодишњи и трогодишњи циклус, то значи да на годину дана можемо остати без насадног материјала, јер нећемо имати простор где да га производимо", објашњава Ђанић.

Како додаје, простор је заузела већ произведена и непродата риба, што значи да се иде у негативни циклус.

Годишње се у Србији троши око шест килограма рибе по становнику, а последњих месеци тај је просек преполовљен. У Србији је површина рибњака око седам хиљада хектара, а сада се због смањене продаје смањују и произвођачке површине. Последње субвенције држава је обезбедила за прошлогодишњу производњу.

Kрум Анастасов, директор Рибарства "Kапетански рит" Велебит, истиче да су призвођачи шарана из земаља у окружењу – Мађарске, Хрватске, Бугарске, Румуније, до сада добили одређени вид помоћи што из европских, што из националних фондова.

"Они могу поново да буду конкуренција. Полако се појављују на домаћем тржишту. Риба која долази из увоза знатно је јефтинија од наше", наглашава Атанасов.

Показатељи са светске берзе говоре да је потрошња слатководне рибе у порасту и ту шансу за извоз виде наши произвођачи. Процене су да би се у Србији рибњаци могли подићи на укупно 150.000 хектара, чиме би се на најбољи начин искористило пољопривредно земљиште лошијег квалитета.