Пад привреде Западног Балкана у 2020. години 4,8 уместо 6,5 одсто

Према најновијем редовном економском извештају Светске банке, у 2020. се предвиђа пад економске активности за 4,8 одсто, што је 1,7 одсто мање од стопе прогнозиране у априлу, саопштила је Светска банка.

Kако је наведено, Западни Балкан склизнуо је услед пандемије ковида-19 у дубоку рецесију, уз пад домаће и иностране тражње и поремећаје ланаца вредности, што је у свим земљама региона довело до преласка економског раста у 2020. у "негативну територију".

Рецесија се продубљује, а пандемија угрожава радна места и смањење сиромаштва, упозорава Светска банка.

Закључно са јуном, незапосленост у региону порасла је за половину процентног поена и угасила 139.000 радних места.

Други, снажнији талас пандемије, од средине јуна, додатно је омео економски опоравак у региону.

Ограничења путовања и мере социјалног дистанцирања негативно су утицале на раст у земљама које се у већој мери ослањају на туризам.

Пандемија доводи до нових изазова на тржиштима рада у региону и прети да поништи напредак који су ове земље оствариле у спровођењу социјалних мера.

Епидемија отерала у сиромаштво још 300.000 грађана

Процењује се да је још 300.000 грађана запало у сиромаштво на KиМ и у Албанији, Црној Гори и у централној Србији - што је значајан број, али је више него двоструко мањи него да мере реаговања на пандемију нису биле уведене.

"Баш као и у већем делу света, пандемија ковида-19 и даље озбиљно утиче на грађане Западног Балкана, чиме угрожава како здравље, тако и економско благостање људи", каже директорка Светске банке за Западни Балкан Линда ван Гелдер.

"Kолико год да је ситуација лоша, била би далеко гора да владе нису од самог почетка кризе предузеле хитне мере. Приоритет је и даље стављање здравствене кризе под контролу и ограничавање економске штете. Kреатори политика у овом региону мораће да се усредсреде на јачање основних економских параметара да би омогућили отпоран опоравак."

Према налазима извештаја, све земље региона брзо су увеле мере за заштиту живота и прихода својих грађана.

Увођење обимних механизама за очување радних места, укључујући и субвенције за запослене, помогло је да се предупреде неке од најтежих последица пандемије по запосленост, док су програми социјалне помоћи, попут готовинских трансфера, помогли да се најосетљивије групе у овом региону заштите током трајања мера изолације и других ограничења.

Упркос свим овим мерама, међутим, криза је поништила побољшања остварена у погледу учешћа радне снаге, а прети да угрози и напредак постигнут у смањењу сиромаштва.

Све те изазове додатно компликује драматичан раст фискалних дефицита широм региона, јер државе настављају да троше више да би ублажиле пад економске активности док им јавни приходи истовремено стрмоглаво падају.

Уз неизвесност завршетка економске кризе, притисци на тржишта рада и приходе трајаће вероватно месецима.

"Поред побољшања здравствених система и снажних механизама социјалне заштите, креатори политика у региону мораће да предузму мере за унапређење људског капитала, изградњу снажнијих институција и јачање владавине права", наводи Линда ван Гелдер.

Kако каже, незахвална ситуација у којој државе морају да повећавају потрошњу упркос паду јавних прихода доводи до додатног притиска да као приоритет поставе фискалну одрживост, укључујући и унапређење јавне потрошње и снажније поштовање пореских обавеза.

У извештају се наводи и да ће брзина опоравка, на кратак рок, зависити од тока пандемије, доступности вакцине која би омогућила нормализацију економске активности и стабилног опоравка главног трговинског партнера региона Европске уније.