УНДП: Привреда Србије се опоравила од шока изазваног ковидом

Извештај је потврдио да је Влада Србије благовремено и ефикасно одговорила на први талас ковида 19, реагујући на здравствену кризу и непосредни утицај пандемије на привреду земље, наводи УНДП.

Подржана пакетом брзих фискалних подстицаја, привреда је, како се наводи у извештају, показала краткорочну отпорност захваљујући којој је успела да се опорави од првобитног шока и није претрпела тако нагли пад БДП-а, запослености и зарада као друге сличне земље у Европи.

Како криза изазвана коронавирусом буде трајала, наводи се даље, Влада ће морати и да малим и средњим предузећима пружи подршку за унапређење флексибилност и отпорност на кризе, наводи УНДП уз оцену да је криза прилика за изградњу бољих темеља, бржу трансформацију привреде по еколошким начелима и континуирану изградњу поверења институција и грађана, заснованог на заједничкој одговорности.

Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији, сматра да би паралелно са јачањем здравства, требало додатно посветити изградњи одрживе будућности и остваривању циљева одрживог развоја до 2030.

Позитивни постигнути трендови допринеће смањењу обима финансијских средстава која су на располагању Влади Србије за решавање структурних проблема – сиромаштва, неједнакости и доступности социјалних услуга.

И економске и социјалне показатеље треба пажљиво пратити током периода пандемије и надаље, како би се спречио нови пад, наводи Извештај и показује да су поједини делови становништва били погођени више од других, попут радника у неформалном сектору, жена на малим пољопривредним газдинствима и старије популације.

Неформални радници чине 85 одсто отпуштених радника у првом кварталу, а многи нису могли да искористе ни редовне, ни специфичне мере социјалне заштите, донете услед пандемије ковида 19.

Ромска популација у неформалним и формалним насељима била је ускраћена због недостатка приступа текућој води и струји, што је озбиљна препрека одржавању препорученог нивоа хигијене.

Средња предузећа показала су се као најотпорнија и најбрже су се прилагодила новонасталој ситуацији, док су услови за коришћење пакета подстицајних мера били престроги за многа мања предузећа.

Будућа фискална подршка требало би да буде доступна већем броју компанија, али и да понуди и подстицаје за еколошки одговорно пословање.

Извештај наглашава недостатке у управљању кризом на локалном и националном нивоу, препоручује јачање социјалног дијалога, надовезивањем на снажан допринос цивилног друштва, као и волонтера из свих сфера живота, приватног сектора и припадника дијаспоре.

УН ће користити налазе тог извештаја за формулисање сарадње са Владом од 2021. до 2025. године за изградњу жељене будућности.