Немачка економија се скоро чудесно опоравља од короне - зашто?

За разлику од Француске, Италије или Шпаније где Европска комисија за ову годину очекује рецесију у двоцифреним процентима, Немачка ће врло вероватно имати пад мањи од десет одсто.

Јер од пролећа, када је због короне готово све стало, немачка економија опет узима замах. Како наводи немачки Завод за статистику, већ у јулу и августу се економија "нешто опоравила", каже Алберт Бракман који је тамо задужен за економске показатеље.

Тај успон би се лако могао и наставити, јер и индикатори који предсказују привредна кретања - волумен наруџби предузећима, број теретних возила који се котура по друмовима или анкета међу компанијама - "показују наставак опоравка", каже Бракман.

Немачки БДП је у другом кварталу због короне и мера против заразе пао за читавих 9,7 одсто, али готово сви економски стручњаци у другој половини године очекују осетан раст. Влада процењује да ће на крају године пад бити још само 5,8 одсто.

Наравно, то је страховит пад какав није био забележен у поратној историји: чак и у економској кризи 2009. је економија пала мање од тога (5,7 одсто).

Поверење у мере Владе

Део одговора крије се у релативно малом броју заражених у поређењу са другим западним земаљама - самим тим су и мере против пандемије биле нешто блаже.

"Тиме и економска несигурност није тако снажно изражена као у многим другим земљама", каже Никола Брант, из немачког огранка Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

"А томе треба додати то што је Немачка мање зависна од туризма него рецимо Француска, Италија и Шпанија", каже ова економисткиња.

Фридрих Хајнеман из Центра за европско економско истраживање (ZEW) у Манхајму међу разлоге што Немачка релативно добро пролази кроз кризу наводи и поверење грађана у мере владе.

"Одлучне мере владе у раздобљу кризе појачале су поверење грађана. Веће поверење води и до веће дисциплине у придржавању мера што би могло да објасни до сада блажу динамику другог таласа заразе", сматра Хајнеман.

Јер могло је бити и другачије: "Француски председник Макрон је реаговао пуном силом и радикално прогласио локдаун, а тако је и прокоцкао поверење. Поверење тамошњих грађана у владу је еродирало, а таква је онда и спремност да се следе политички апели и добровољно учествује у мерама ограничавања заразе. Најбоља илустрација је можда потпун неуспех француске апликације за надзор пандемије", каже Хајнеман.

Колико то кошта?

Хајнеман још истиче пуну немачку благајну која је омогућила да држава преузме трошкове зарада радника који су били на принудним одморима.

И не само то, већ је државна помоћ исплаћивана експресно, што је било запањујуће ако се зна да немачка бирократија није увек баш најбржа.

Иако привредни пад неће бити толики колико се страховало, све ове мере за подстицај раста у доба короне ће коштати много. Немачка ће с пакетом мера од 130 милијарди евра доћи до државног дуга који износи 80 одсто БДП-а. То је и даље далеко мање од Француске и Шпаније (око 110 одсто БДП) и, поготово, Италије (преко 150 одсто).

Хајнеман верује да ће земље европског југа моћи у опоравак тек када се пронађе вакцина па се опорави туризам.

Кад ће то бити - тешко је рећи, али верује да бисмо за годину дана могли живети у свету где корона неће бити таква претња, ни за здравље ни за економију.