Једно етно-село може да одржава привреду целог краја

Кад се једно домаћинство одлучи да отвори врата за туристе, онда посла има и за комшије.

"Имали смо негативно искуство са млекарама, а ово засад прешли смо да радимо са овим људима, задовољни смо, фина је сарадња, тачни су, на време плаћају, ја сам презадовољна што се тиче њих", наводи Нада Јовановић из Здравчића.

"Одлази од мене кромпир, могу неко јагње да им дам, кромпир, може и пасуљ, парадајз неки. Тако, знате", каже Ана Радичевић из Горње Краварице.

Од узгоја мангулица у етно-домаћинству у Краварици, приход остварују и Гучанци, који због коронавируса немају посла као претходних сезона.

Мајстори за печење заслужни су за арому меса, од којег је и претоп, кажу, здравији.

"Код обичног прасета од моче безмало немаш ништа, а од мангулице права масноћа", прича Жико Рановић из Гуче.

Нису професионални кувари, али кажу да могу да парирају професионалцима – домаћим јелима и драгачевским хајдучким ћевапом.

"По рецептима проверених домаћица радимо. Значи ти неки проверени рецепти овде се и дан-данас користе", каже Слађана Радичевић, куварица у етно-домаћинству.

Душко Радичевић, радник и помоћни кувар у етно-домаћинству, објашњава да месо мора бити искључиво од мангулице, не може бити ни плећка, већ, додаје, искључиво врат.

Са бечком дипломом у џепу и после усавршавања у Лас Вегасу, Александра се посветила породичном послу на селу.

"Уместо да останем негде у некој другој земљи и да то дајем своје знање и искуство да пружам некој другој земљи, ја сам се ипак одлучила да све то што сам видела и научила ипак донесем у нашу Србију", истиче Александра Радичевић из етно-домаћинства "Вајати" у Горњој Краварици.

Па тако и да путеви хране постану двосмерни. Све више је гостију који желе да у свом дому уживају у намирницама за које знају порекло.

На тај начин одржава се и ланац пољопривредника до наредне сезоне, када ће неким новим адутима и гостопримством показати сву лепоту српског села.