Од чега страхује привреда - колико ће помоћи нови пакет мера

Сви су сагласни да ће привреди бити боље када се заврши пандемија коронавируса. А када ће се завршити? За цео свет, то је питање од милион долара. До тада, кажу стручњаци, све ће зависи од понашања привреде и државе.

Само да се преживи, размишљају чак и они који се баве производњом за коју се сматра да нема кризе, попут производње хране.

"Планирали смо да растемо и онда смо у марту тај планирани раст зауставили па смо остали да кажем на неком фебруарском нивоу развоја и сада тренутно чекамо да се вратимо на неку да кажем нормалу и 80 подсто продаје која је била у фебруару месецу", каже Вељко Милићевић из "Бубаје".

Главни проблем привредника је пад прихода, а три страха издвајају.

"Први је био страх од поновног затварања, односно затварања њихових објеката који је истакло 73 одсто испитаника, затим следе страх да ће доћи до пада тражње за њиховим производима и услугама које је поменуло 50 одсто испитаника као и проблеме са ликвидношћу које је такође 50 одсто испитаника навело као нешто што ће представљати препреку опоравку", наводи Александар Зарић из УСАИД-а.

Због тога стручњаци оцењују да је инјекција ликвидности од 66 милијарди динара за 60 одсто минималца у наредна два месеца и један месец одлагања пореза и доприноса логично и благовремено решење.

"Аргумент за је дефинитивно брзина реаговања која има предност у односу на прецизност самих мера. Са друге стране неселективне мере више коштају и спушта се новац и до оних привредних субјеката којима та помоћ реално у овом тренутку можда и није неопходна", сматра проф. Драган Лончар са Економског факултета у Београду.

Део привреде страхује од неписаног правила - у економији нема бесплатног ручка.

"Треба бити знате опрезан. Није држава нити државни буџет касица - прасица, сви ми и привреда и грађани ће све то што држава буде и што већ даје и што ће дати, морати једног дана да вратимо", указује Зоран Петровић, председник Америчке привредне коморе у Београду.

Стручњаци, ипак, процењују да повећање јавног дуга као логична последица државне помоћи привреди на очекиваних 62 одсто до 65 одсто, јавне финансије могу да издрже на средњи рок, али упозоравају на другу опасност.

"Наравно питање која је граница финансијског капацитета државе да у неком периоду дужем од још три или четири месеца практично финансира односно ликвидностно храни привреду чији се опоравак тражње није десио", напомиње Лончар.

Истраживање УСАИД-а и Привредне коморе, показује да фирме које су правовремено преусмериле продају преко интернета и брзо примениле друге превентивне мере, лакше пролазе кроз кризу.