Ко највише трпи због затварања граница

Предвиђања за Западни Балкан оптимистичнија су у односу на она за друге регионе. Бржи опоравак очекује се у трећем кварталу ове година, а већ за следећу годину предвиђају повратак на ниво пре кризе.

Петер Табак, економиста ЕБРД-а за Западни Балкан, истиче да постоје велике разлике у поценама колико ће бити брз економски опоравак, а то зависи од више фактора.

"Један је свакако који су званични банкарски владини програми којима би се ублажили ефекти кризе, посебно за мала и средња предузећа. Важно је колико ће се запослених вратити на посао, колико ће приходи бити изгубљени у малим и средњим предузећима, а важно је и колико ће фирме у прерађивачком сектору да се врате на раније стање", наводи Табак.

Са последицама затварања граница, међутим, суочиће се све државе Западног Балкана. То ће највише осетити мала и средња предузећа.

"Државе, веровали или не, морају да сарађују, мора да постоји проток добара и услуга и мислим да им треба дати додатан подстрек за регионалну интеграцију. Ниједна земља региона, без обзира на величину, не може да остане затворена. Корист од ковида 19 треба да буде регионална интеграција", наводи Жужана Харгитај, директорка ЕБРД-а за Западни Балкан.

Петер Табак наводи да транспорт робе и добара кроз те земље мора да буде што више ослобођен баријера.

"Тако да ће у наредном периоду бити потребно више радити на регионалној интеграцији кроз Цефту", додаје Табак.

Економске мере - пораст јавног дуга 

Како би ублажиле последице пандемије на економију, националне владе доносиле су пакете економских мера, због чега су порасли и њихови јавни дугови.

"Кључно је да политика коју воде буде усмерена ка онима којима заиста треба помоћ да би кренули напред. Када буде почео опоравак видећемо и бољи фискални биланс. У сваком случају предстојећи период биће изазован. Како би се ствари поставиле на сигурнији ниво, важно је одржати средњорочни раст и контролисати потрошњу и инвестирати у инфраструктуру, саобраћај и зелену енергију. Потрошња ће бити од критичне важности", наводи Себастијан Соса, стални представник ММФ-а у Србији.

Економисти процењују да ће сиромаштво у региону порасти за један до четири одсто, што анулира све што је урађено у протеклих пет до седам година.

Сматрају да треба наставити са структурним реформама, унапређивати владавину права, стварати бољи пословни амбијент и реформисати јавна предузећа и образовање.