Угоститељство није луксуз и треба му помоћ

Угоститељство је дубоко погођено, али се полако буди, закључак је панела који је организовала Kока-кола ХБЦ Србија.

Панел је организован као почетак дијалога о ХоРеКа сектору, који у Србији запошљава више од 65.000 људи и једна је од области које су највише погођене последицама епидемије коронавируса.

Четири тематске дискусије који је водио Ђорђије Стајкић, а које су виртуелно окупиле преко 150 угоститеља из највећих клубова, барова, ресторана и ланаца кафеа, представнике Привредне коморе Србије и удружења ХОРЕС, донела је низ запажања о новој измењеној реалности након укидања ванредног стања. 

Хотели, барови и ноћни клубови, који су по проглашењу ванредног стања међу првима затворени, трпе највеће губитке, јер још нису отворени.

Странци који чине трећину гостију београдских локала, не очекују се у неком већем броју, бар не у скоријем периоду.

За то време, трошкови закупа и радне снаге су и даље ту.

Нешто је лакша ситуација са ресторанима и кафићима, који су недавно уз нове мере заштите почели да отварају врата гостима.

Капацитети су попуњени од 30 до 50 одсто, а власници се надају да ће се то ускоро променити на боље. Ипак не очекује се да ће се пословање вратити на ниво пре епидемије у наредних годину дана.

"Морамо схватити да угоститељство није луксуз већ озбиљна грана привреде, која запошљава више десетина хиљада људи и којој је потребна озбиљна помоћ да из ове кризе изађе. Процена је да ће, на пример, хотели изгубити приход од око 230 милиона евра, од чега београдски око 130 милиона евра, због пандемије корона вируса и заустављеног прилива гостију. Ако узмемо у обзир да има око 3000 ресторана у Србији, видите на крају о коликим губицима говоримо", изјавио је Александар Василијевић, председник УО удружења хотелијера и ресторатера ХОРЕС. 

Подстицајне мере државе сви виде као кључне како би угоститељски сектор поново бележио раст. Тако је најављено скоро формирање оперативне групе коју ће чинити представници привреде, угоститеља, и Владе како би се конкретизовале мере помоћи.

"Очекујемо да би оперативна група требало да буде формирана врло брзо, у наредних неколико дана. Такође, угоститељи могу да размотре и критеријуме за подизање кредита са повољним условима отплате код Фонда за развој Републике Србије. Што се тиче осталих додатних мера помоћи угоститељском сектору услови би требало да буду познати до краја месеца", изјавио је Бојан Станић, помоћник директора, Сектор за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС. 

У Кока-Кола ХБЦ Србија кажу да су, као одговорна компанија и партнер са којима многи угоститељи сарађују, желели да покрену ова питања како би понудили своју експертизу и помоћ у опоравку ХоРеКа сектора. 

"Негативни ефекти глобалне пандемије нису заобишли ни нашу компанију. Од почетка смо преузели све мере како бисмо првенствено заштитили своје запослене и сараднике, а затим и обезбедили одрживо пословање компаније и у будућности. У складу са тим морали смо брзо да осмислимо и неке нове начине пословања. Као један од лидера верујемо да можемо да нађемо начин да наставимо где смо стали, али и да понудимо помоћ и нека нова решења сарадницима којима је то потребно. Кока-Кола ХБЦ Србија је преко 50 година део заједнице и партнер угоститеља. Осетили смо потребу да организујемо овај панел јер сматрамо да је ХоРеКа тренутно најугроженија и верујемо да треба да будемо ту једни за друге", рекао је Саша Марковић, директор продаје компаније Кока-Кола ХБЦ Србија. 

Пословање угоститељског сектора, иако озбиљно уздрмано, може поново бити на здравим ногама али ће сам опоравак привреде бити доста дуг, закључили су панелисти.

Од угоститеља се очекује да донекле задрже запослене, пруже квалитетну услугу и осмисле занимљиве програме како би привукли госте, а од државе да подстицајним мерама помогне ХоРеКу.