НБС прогноза: Нижи БДП за 1,5 одсто, раст за 6 процената следеће године

Позитиван допринос кретању БДП-а ове године потећи ће од нето извоза услед очекиваног већег пада увоза од извоза, што ће резултирати и смањењем дефицита текућег рачуна на око 5,0 посто БДП-а, док ће домаћа тражња имати негативан допринос, наводи НБС у мајском извештају о инфлацији.

Централна банка очекује "након више него потпуног опоравка од кризе у наредној години, вођеног опоравком инвестиција и потрошње домаћинстава, повратак на стабилну и одрживу путању раста БДП-а од око 4,0 одсто", додаје се даље.

Према оцени НБС, да није донет сет економских мера, пад економске активности у овој години би био знатно већи, а раст у 2021. скромнији.

ММФ процењује успешну привредну активност Србије

"Правовременост и обим укупног пакета мера монетарне и фискалне политике омогућава да штета по производне капацитете и радна места ове године буде минимална, а да следеће године Србија забележи снажан привредни раст, који ће значити не само пуни опоравак већ и надокнађивање дела пропуштене економске активности у овој години",  оцењује гувернер Јоргованка Табаковић.

Истиче да то најбоље говори колико је важно све што смо урадили у претходна два месеца, али и у претходних осам година на стабилизацији и јачању наше економије, јер нам је, како наводи, то омогућило да пружимо адекватну подршку и грађанима и привреди.

"У складу с нашим очекивањима, и Међународни монетарни фонд процењује да ће Србија бити једна од ретких земаља која ће 2021. надмашити ниво привредне активности од пре кризе", нагласила је Табаковић.

У НБС оцењују ризик по пројекције раста као симетричне, будући да, како наводе, још увек није у потпуности извесно какав ће бити ток саме пандемије.

Централна банка оцењује ризике који потичу из међународног окружења као асиметричне наниже, због могућег већег пада економске активности у зони евра, која је овом кризом знатно погођена, а ризике по основу фактора из домаћег окружења као асиметричне навише, у највећој мери због могућег повољнијег кретања инвестиција од очекиваног.

"Оцењујемо да ће брзину опоравка привредне активности у великој мери одредити ојачана макроекономска позиција Србије и одлучност којом смо реаговали на овај шок", истиче гувернер Јоргованка Табаковћ.

Каже да смо захваљујући резултатима вишегодишње одговорне економске политике повећали отпорност и очували повољне средњорочне изгледе привредног раста, што је омогућило да се предузму свеобухватне мере у циљу неутралисања негативних ефеката пандемије. „

"Верујем да смо доказали да умемо да препознамо изазове времена у коме живимо и да нашу економију водимо путањом одрживог и убрзаног раста, а грађанима обезбедимо даљи раст животног стандарда", очекује Табаковић.

Поручује да Народна банка наставља да прати кретања у свету и сагледава њихове ефекте на Србију и, у складу с тим, доноси правовремене и адекватне мере како би се даље олакшали услови у којима послује наша привреда и живе наши грађани.